Posle petooktobarskih promena 2000, Đinđić je pokrenuo reforme u želji da Srbija bude moderna zemlja i to je bila "njegova opsesija", a njegovo ubistvo usporilo je te reforme, rekao je Mićunović Tanjugu.
Pored toga, na usporavanje reformskog kursa zemlje uticali su i drugi faktori, a Mićunović je izdvojio problem Kosova i Metohije, koji je podignut na nivo najznačajnije teme, a da se pri tome nije mogao rešiti tako brzo i u korist Srbije.
Prema njegovim rečima, tu su i vojno-policijski krugovi koji su "čuvali haškog optuženika Ratka Mladića", pokušavali da "otklone" istragu i kompromitivali napore Srbije da se što pre približi Evropi.
"Za nas je bilo veoma značajno personalizovanje zločina i u tom smislu je bilo normalno da oni koji su lično okrivljeni, lično i odgovraju", istakao je Mićunović, ukazavši i na pojavu "snaga restauracije" koje su se pojavile kao alternativa, a zagovrale su vraćanje na stare modele i koje su dodatno usporile Srbiju na putu reformi.
Tako su "društveni dinamizam" neophodan za brze reforme usporavale, nerazvijena ekonomija i politička konfuzija sa mnogo konzeravtivnih ideologija. Mićunović je kazao da je, ipak, teško reći kako bi Srbija izgledala da Đinđić nije ubijen.
"Naredne godine je trebalo ići na izbore, bilo je pitanje kako će Demokratska stranka proći, s obzirom na protivnike koji su došli kasnije - (Vojislava) Koštunicu, G17 plus..", naveo je Mićunović.
On smatra da bi Đinđić sigurno nastvio borbu za reformski kurs Srbije i za modernizaciju, a koliko bi u tome uspeo ne može se reći, jer bi to zavisilo da li bi i u kojoj meri bilo otpora.
"Sigurno bi bilo mnogo više života u političkom miljeu", dodao je Mićunović koji je bio i prvi predsednik DS i naglasio da osam godina (12. mart 2003) od ubistva uspomena na Djindjića treba sve da podseti da stvari moraju da budu brže, jer je to bio njegov moto.

Ostale vestiArhiva