Ni posle četiri nedelje rata superiorna izraelska armija nije ni blizu postizanja cilja u Libanu - uništenja Hezbolaha koji je samo tokom proteklog vikenda ispalio više od 200 raketa na severni Izrael. Neočekivano veliki gubici izraelske armije (58 poginulih i 189 ranjenih) posledica su borbe protiv nevidljivog neprijatelja, izostanak frontalnog sukoba i pogrešna taktika.

„Izrael je još daleko od postizanja pobede i ostvarivanja glavnih ciljeva“, rekao je za dnevnik „Haarec“ Zev Šif, jedan od najpoznatijih vojnih analitičara na Bliskom istoku.

Vazdušni napadi iz prve dve nedelje sukoba, kada su na meti izraelskih bombi bili komandni centri, infrastruktura i baze gerilaca širom Libana predstavljaju preslikanu strategiju koju su SAD koristile u napadu na Irak. Međutim, uspeh je izostao jer nije ispoštovan drugi deo takozvane Pauelove doktrine (Kolin Pauel, komandant američke armije iz perioda Zalivskog rata). Ona je podrazumevala masovan ulazak kopnenih snaga koje bi naišle na neprijatelja desetkovanog u vazdušnim udarima.

Umesto toga, Izrael je preko granice poslao svega nekoliko hiljada vojnika (oko tri hiljade) nekoliko kilometara unutar teritorije Libana, pokušavajući da stvori takozvanu sigurnosnu zonu. Oni su odmah naišli na dobro obučene gerilce Hezbolaha, opremljene raketnim bacačima zbog čega su teški tenkovi tipa „meriva“ korišćeni kao ambulantna vozila za prevoz ranjenika.

Amin Hatate, bivši general libanske armije kaže da Hezbolah ovako može da se bori mesecima:

„Oni su odlično obučeni. Poznaju teren i imaju podršku lokalnog stanovništva. Gerilski rat je ono što oni najbolje znaju“.

Porast broja žrtava naterao je vojni vrh na nove mobilizacije rezervnog sastava (procenjuje se da u Libanu trenutno ima između 15 i 20 hiljada izraelskih vojnika) i promenu strategije. Pojačani su vazdušni napadi, angažovane su desantne jedinice za napade duboko unutar Libana (u Balbeku je prošle nedelje uništen centar Hezbolaha).

Martin van Keveld, ekspert za vojnu strategiju i profesor na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu objašnjava da je sukob sa nevidljivim protivnikom najgora opcija za Izrael:

„Sovjetskom savezu je bilo potrebno svega nekoliko dana da sa nekoliko divizija osvoji Kabul 1979. ali su se narednih deset godina borili sa mudžahedinima pre nego što su napustili Avganistan. Američkoj armiji je 2003. trebalo tri nedelje da osvoji Bagdad koji još ne drži pod potpunom kontrolom. Gerilci Hezbolaha su godinama gradili utvrđenja na nepristupačnom terenu. Uz to, oni su dobro obučeni zahvaljujući pomoći iz Irana i Sirije“.

Prema izraelskim izvorima, u dosadašnjim borbama ubijeno je više od 300 gerilaca (Hezbolah je potvrdio smrt 53 borca).

Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da je od početka rata na Izrael ispaljeno ukupno 2.700 raketa. On je istakao da bi situacija bila još gora da je rat izbio nekoliko godina kasnije jer bi tada vojna sposobnost šiitskog Hezbolaha bila još bolja.

„U budućnosti, oni bi mogli imati mnogo kvalitetnije oružje nego što ga imaju danas,“ rekao je Olmert.

Kako prenosi agencija Rojters, pozivajući se na dobro obaveštene obaveštajne izvore, veruje se da Hezbolah u arsenalu ima ukupno između 11 i 13 hiljada raketa raznog kalibra i dometa.

To ukazuje da bi rat mogao još dugo da potraje, uprkos sve većem angažovanju međunarodne zajednice za dogovor o prekidu vatre.

Ostale vestiArhiva