Dežer je u intervjuu za beogradske medije rekao da proces integracija zavisi od brzine i intenziteta kojom se u Srbiji sprovode reforme, ocenivši da je 2011. godina mogućnosti i da samo od Srbije zavisi da li će to iskoristiti.

Na pitanje da li je promenio svoj ranije izneti stav da Srbija možda do kraja ove godine neće dobiti status kandidata za članstvo u EU, s obzirom da je evropski komesar za proširenje Štefan File rekao da je ova godina ključna za Srbiju, Dežer je rekao da se on i File ne razlikuju u mišljenju.

"Komesar File i ja smo rekli istu stvar. Sve zavisi od kapaciteta Srbije i brzine sprovođenja reformi. U zavisnosti od toga šta Srbija uradi postoje različiti scenariji. Ako Srbija bude posvećena i ako odgovori na sve što je pred nju postavljeno moći će da se kreće napred. Komesar File je rekao da je 2011. godina mogućnosti i zato mora da se radi naporno i da se ne propusti ta mogućnost", naglasio je šef delegacije EU u Srbiji.

On je rekao da reforme u Srbiji treba da budu jasne, verodostojne i da se sprovode zbog građana Srbije i dodao da će se prilikom ocene reformskog procesa gledati konkretni rezultati.

Dežer je kazao da Evropska komisija mora da bude ubeđena da je Srbija ispunila ono što je pred nju postavljeno i da onda o tome treba da se izjasni 27 država članica.
"To je naporan posao i za to su potrebni rezultati", rekao je Dežer.
"Građani koji žive u Srbiji žele da vide vladavinu prava i efikasan pravosudni sistem. Primer je proces restitucije, gde mi danas čujemo izjave da će restitucija koštati četiri milijarde evra ili da će koštati 200 milijardi evra. Između toga je velika razlika i zato je važno da sve bude jasno i da se vidi kako će ceo reformski proces dalje da ide", ocenio je Dežer.

On je podvukao i da se reformski zakoni ne donose samo da bi zadovoljili vladu ili parlament, već da oni moraju i da se primene.

"Zato eskpertske misije i dolaze u Srbiju, da bi videle kako se ti zakoni primenjuju, i eventualno kakvi problemi postoje", objasnio je šef delegacije EU u Srbiji. Govoreći o reformi pravosuđa, Dežer je kazao da je prvi korak učinjen stvaranjem Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

"Održani su i izbori sa Visoki savet u kome su učestvovali sudije i tužioci. Sada moramo da pređemo na sledeći korak, a to je pregled i preispitivanje odluke o izboru sudija i tužilaca (decembar 2009), uz jedan broj problematičnih pitanja koje smo već poslali", rekao je Dežer.

Prema njegovim rečima, proces reforme mora da se nastavi i EU će pomoći da bi se proverili kriterijumi, uputstva, i koje informacije su korišćene za ocenu sudija i tužilaca.
On je ocenio i da će biti proveravana efikasnost sudova i tužilaštva, kao i donošenje zakonika o krivičnom i parničnom postupku i zakona o notarima.

Osvrnuvši se i na nedavno započeti dijalog Beograda i Prištine, Dežer je istakao da se očekuje da sve strane u razgovorima učestvuju iskreno i konstruktivno i da je potrebno da se dođe do rezultata. On je posebno pomenuo pitanja katastra, električne energije i telekomunikacija, naglasivši da rezultati treba da pruže direktnu pomoć ljudima koji žive na na Kosovu i da se stvori atmosfera da se krene napred.

Na pitanje šta znače dodatna pitanja upućena Srbiji od strane EK, Dežer je odgovorio da je isti scenario bio i u drugim zemljama kandidatima i da to nije ništa čudno, istakavši da je u vezi sa prodajom Telekoma samo zatraženo da se napiše dokle se stiglo sa prodajom da bi evropski zvaničnici bili na vreme bili obavešteni o tom pitanju.
Evropska komisija dostavila je Kancelariji Vlade Srbije za evropske integracije ukupno 629 dodatnih pitanja koja se odnose na odgovore na Upitnik Evropske komisije.

Ostale vestiArhiva