"Neophodno je ubaciti azot u kontejner i otkloniti mogućnost nove eksplozije", kazao je jedan od zvaničnika kompanije TEPCO.
Proces upumpavanja 6.000 kubika azota u prostor gde je smešten reaktor 1 trebalo bi da traje oko šest dana, preneo je AFP.
Prethodno je u oštećenoj nuklearki nastala eksplozija na reaktoru 1 i reaktoru 3, što je izazvalo povećano emitovanje radijacije.
Inženjeri, međutim, smatraju da je mogućnost da se tako nešto ponovi "izuzetno mala".
TEPCO je saopštio da planira da sličnu operaciju upumpavanja azota započne i na reaktorima 2 i 3.
Azot bi trebalo da potisne kiseonik, koji bi u kombinaciji sa vodonikom mogao da izazove snažnu eksploziju.
Naučni komitet Ujedinjenih nacija za efekte atomske radijacije (UNSCEAR) u međuvremenu je saopštio da ne očekuje da bi nuklearni akcident u Fukušimi mogao da ima značajnijeg uticaja na zdravlje ljudi.
Šef komiteta Volfgang Vajs kazao je da je nesreća u Fukušima, sudeći po trenutno dostupnim podacima, manje dramatična nego ona u Černobilju 1986. godine, ali "znatno ozbiljnija" nego li katastrofa na Ostrvu Tri milje iz 1979.
"Uočili smo tragove joda u atmosferi širom sveta, ali su oni mnogo, mnogo, mnogo manji od registrovanih na istim udaljenostima posle Černobilja", kazao je Vajs.
Predsednik UNSCEAR je ipak primetio da kriza oko nuklearke u Fukušimi još uvek nije okončana.
Japanski stručnjaci i posle obustavljanja isticanja radioaktivne vode u more u sredu, naglašavaju da je još dug put do stavljanja oštećenih reaktora pod kontrolu.
Fred Metler, stručnjak UNSCEAR je objasnio da je izloženost ljudi radioaktivnosti manja u Fukušimi nego u Černobilju i zbog toga što je japanska nuklearka locirana pored mora.
Vajs je pohvalio japanske vlasti što su počeli da obavljaju preglede tiroidne žlezde kod dece.
"Jedini dokazani efekat posle Černobilja je bio rak štitne žlezde kod dece", izneo je Vajs, dodajući da su svi dosadašnji rezultati ovih ispitivanja u Japanu ukazali na vrednosti niže od dozvoljenih.
Prema najnovijim podacima Nacionalne policijske agencije, broj poginulih u zemljotresu i cunamiju u Japanu dostigao je 12.554, dok se kao nestali vode 15.077 ljudi.
Zemljotres, jačine devet stepeni po Rihterovoj skali, pogodio je severoistok Japana 11. marta i izazvao cunami sa talasima do 10 metara.

Ostale vestiArhiva