Donji dom italijanskog parlamenta izglasao je sa 316 glasova „za“ i 284 „protiv“ poverenje kabinetu premijera Silvija Berluskonija, nekoliko sati uoči uoči glasanja o ekonomskom paketu mera štednje od 48 milijardi evra u naredne četiri godine. Paket štednje koji je predložio kabinet italijanskog premijera podrazumeva, u 16 tačaka, između ostalog, smanjenje troškova državne administracije i javnog sektora, poreske mere, povećanje izdvajanja za zdravstvenu zaštitu, podizanje starosne granice za penzionisanje. Cilj je da Italija do 2014. godine izađe iz budžetskog deficita. Senat je prethodno podržao vladin ekonomski paket štednje, koji bi trebalo da uveri investitore da treća po veličini ekonomija evrozone neće biti uvučena u dužničku krizu. Premijer je prisustvovao parlamentarnoj sednici, što je bilo njegovo prvo javno pojavljivanje u poslednjih nedelju dana. U međuvremenu su pljuštale kritike što ostaje izvan očiju javnosti u vreme teške krize. Vlada premijera Berluskonija želi hitne mere štednje pošto su finansijska tržišta ove sedmice potonula usled zabrinutosti za finansijsku stabilnost Italije. Italijanski ministar finansija Đulio Tremonti je, ipak, upozorio da te mere nisu dovoljne i da Evropska unija treba da donese snažniji regionalni plan ukoliko želi da zauvek suzbije dužničku krizu. Kao na „Titaniku“, potonuće svi i neće biti spaseni čak ni putnici iz prve klase - rekao je Tremonti, koji se prošle nedelje našao na meti kritika premijera Berluskonija. Sudbina italijanske ekonomije je od ključnog značaja za napore evrozone da pobedi dužničku krizu, s obzirom na to da je ona višestruko veća od ekonomija Grčke, Portugalije ili Irske - zemalja koje su već dobile ogromnu pomoć za spasavanje. Spasavanje Italije bilo bi daleko skuplje. Mada je italijanski dug od blizu 120 odsto bruto domaćeg proizvoda među najvećim u evrozoni, mnogi smatraju da je slab ekonomski rast primarni problem. Nekoliko stotina italijanskih državnih službenika, penzionera i drugih građana protestovalo je, međutim, ispred parlamenta i na drugim mestima protiv, kako su tvrdili, „nepravičnih mera“.

Ostale vestiArhiva