BEOGRAD - Potera za svim beguncima od zakona u Srbiji bila bi mnogo efikasnija ako bi država osnovala fond iz koga bi policijski operativci plaćali insajdere u podzemlju, kaže za „Blic“ dr Goran Ilić, profesor krivično procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

U Srbije ima podosta primera da osumnjičeni ili optuženi za teška krivična dela nestanu. Neki beže odmah posle zločina, drugi pre podizanja optužnice ili nakon puštanja da se brane sa slobode, a treći tragom nestaju odmah po izricanju presude.

Jedan od najupečatljivijih primera jeste slučaj optuženih za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Željko Maksimović Maka, optužen kao organizator ovog ubistva, u bekstvu je od dana kada se dogodio zločin. Njegovim primerom poveo se i Nikola Maljković koji je odgovarao kao neposredni egzekutor. On je pušten iz pritvora posle oslobađajuće presude koju je izrekao Specijalni sud. Kada je ovu odluku poništio Vrhovni sud Srbije, Maljković se nije odazvao na ponovljeno suđenje i još je nedostupan pravosudnim organima.

Pozant je slučaj Dragoljuba Milanovića, direktora RTS-a, odgovornog za smrt 16 svojih radnika, koji je pobegao nakon što je osuđen na deset godina zatvora.

Prema rečima profesora Ilića, ni novi Zakon o krivičnom postupku, koji treba da stupi na snagu iduće godine, ne predviđa formiranje fonda iz koga bi se plaćali insajderi i doušnici.

- Nije neophodno da sve to bude u zakonu, jer takvo rešenje može da se uspostavi i podzakonskim aktom. To je samo jedno od efikasnijih rešenja koje primenjuju policije u svim razvijenim zemljama. Šta mislite kako su Britanci sada otkrili planove za dizanje aviona u vazduh? Sigurno su imali insajdere. Mnogo je bolje da nekom iz kriminalne sredine platite za informaciju, nego da mu opraštate krivična dela. Naravno, treba uspostaviti strogu kontrolu takvih fondova. To može da se uradi tako što bi se tačno obeležili brojevi novčanica kojima bi se plaćali insajderi i doušnici - kaže profesor Ilić.

On navodi da, ukoliko su tačne informacije da su braća Miloš i Aleksandar Simović, optuženi pripadnici zemunskog klana za ubistvo premijera Zorana Đinđića, viđeni u beogradskim kafićima, onda to govori da su imali jaku logistiku.

- Slučaj ubistva svedoka Zorana Vukojevića Vuka jeste signal upozorenja da mora nešto da se preduzme. Da je postojao fond za plaćanje insajdera, Simovići bi bili uhapšeni kada u se pojavili u kafiću, ukoliko je, naravno, to tačna informacija - kaže profesor Ilić.

Uz braću Simović u bekstvu su još četvorica „zemunaca“: Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milosavljević Budala, MIlan Jurišić i Sretko Kalinić.

Sporost pravosuđa i policije nekad može biti kobna, nažalost, i za decu kao u slučaju ubistva trinaestogodišnje Tamare Ivanović. Dragan Nikolić Čombe (44), osumnjičen za njeno ubistvo. Lako je otkriven i uhapšen tek posle tog teškog zločina, iako je bio optužen za druga krivična dela šest meseci pre toga.

Jedan od problema koji utiče na sporu reakciju pravosuđa prema beguncima od pravde je, prema oceni profesora Ilića, i nepostojanje jedinstvene računarske mreže.

- Ne postoji brza i savremena razmena informacija, jer naše pravosuđe nema jedinstvenu računarsku mrežu, kao na primer u Hrvatskoj i Sloveniji. Dešava se da sudija i ne sazna da je lice kome sudi optuženo i pred nekim drugim sudom. Da li će sudija znati za druge krivične postupke, često zavisi od volje optuženog da li će to da kaže ili neće - naveo je dr Ilić.

Profesor Ilić naglašava da bi, na primer, od prodaje „Mobtela“ država mogla da odvoji i deo novca za fond iz kog bi se plaćali insajderi u podzemlju, ali i za uspostavljanje savremene komunikacije u pravosuđu.

Ostale vestiArhiva