Kiparska vlada je podnela ostavku, bonitet za državne obveznice je smanjen, reforme ne napreduju, a svakodnevno se održavaju protesti - nakon Grčke, Irske i Portugala finansijska i politička kriza stigle su do Kipra.
U mornaričkoj vojnoj bazi na Kipru 11. jula je došlo do velike eksplozije municije u skladištu, kada je poginulo 13 osoba, a oštećena je i najvažnija elektrana zemlje i jedan uređaj za desalinizaciju.
Od tada svakoga dana na Kipru protestuje na hiljade ljudi zahtevajući ostavku predsednika Dimitrisa Hristofijasa. Međutim, predsednik je odbacio sve zahteve i prošlog četvrtka raspustio vladu, što opoziciji nije dovoljno.
Vođa opozicione Socijaldemokratske partije Janakis Omiru, poručio je predsedniku da svojim propustima dovodi zemlju u krizu u kakvoj se nije nalazila nikada u svojoj istoriji i da je na korak od bankrota, prenosi Tanjug.
Kad je reč o dugu države, Kipar sa 61 odsto javnog duga u odnosu na BDP i novim zaduženjem od 5,3 odsto, ima situaciju koja je daleko manje dramatična nego u nekim drugim članicama EU. Međutim, kao i kod slučaja Irske, glavni problem su kiparske banke.
One još uvek poseduju grčke državne obveznice u vrednosti od gotovo 20 milijardi evra. Ukoliko bi došlo do reprogramiranja grčkih dugova, tada bi kiparske banke izgubile veliki novac. Za zemlju čiji budžet iznosi 17 milijardi evra, to bi bio prevelik teret.

[/b]Pad privrednog rasta[/b]
To nisu jedini razlozi zbog kojih su agencije za procenu kreditnog rejtinga snizile bonitet Kipra. U proceni su uzele u obzir da je privredni rast zemlje sa prosečna četiri odsto pao tokom prethodnih deset godina na samo dva procenta.
Razlog toga jeste činjenica da se rast na Kipru zasnivao, pre svega, na potrošnji, građevinskoj ekspanziji i jeftinim kreditima. Otkako je ekonomija stala, na videlo su izašli veliki problemi zemlje - državni aparat je prevelik, a trgovinski bilans negativan.
Ima problema i u državnim institucijama. Iako se predsednik i parlament redovno biraju, obe institucije deluju ili sa previše ili sa premalo vlasti i moći.
Pozicija predsednika je toliko jaka da mu u parlamentu uopšte nije potrebna većina da bi vladao. Ako sa drugim političkim snagama želi nešto da dogovori, on to uobičajeno radi u nacionalnom veću u čijem radu učestvuju šefovi svih stranaka koje su zastupljene u parlamentu. Tu se na tajnim sednicama dogovara o važnim stvarima i o tome šta će se odlučivati u parlamentu.
Tako se daleko od javnosti raspravlja o najvažnijim pitanjima kao što su, na primer, ponovno ujedinjenje Kipra, što pokazuje koliko je velik nedostatak transparentnosti u političkom životu Kipra.

Ostale vestiArhiva