Nesvakidašnji prizor. Veseli Čeh, vidno pod gasom, prilazi policajcu noseći u rukama delove mobilnog aparata koji je očigledno negde ispustio. Narednih petnaestak minuta policajac strpljivo sklapa spravu da bi mu na kraju, onako pijanom, pomogao da pošalje SMS… Saboraši i policija u skladu!

A sa druge strane Belice - anarhija. Kamperi se rasuli duž reke i po okolnim brdima, šarene se, lelujaju, pevaju, igraju. Došli iz svih krajeva sveta. Među njima radnici i intelektualci, studenti i dečurlija.

Troje mladih Italijana u Guču su doveli prijatelji Aleksandar i Žaklina iz Bele Crkve koji već neko vreme studiraju u njihovoj zemlji. Albertu prva asocijacija za Guču je rakija, a Masimu glavobolja izazvana rakijom. Dok njihova mlada prijateljica Mikela uživa u prirodnim lepotama Srbije, oni “gustiraju” poroke Guče.

- Prvi put su ovde. Imaju samo reči hvale. Ovo je za nih nešto potpuno drugačije, veoma zanimljivo. Za Sabor trubača su čuli od nas i odmah su izrazili želju da dođu. Prošle godine nismo mogli da se organizujemo, ali evo nas sada u gradiću trube i mnogo nam je dobro. Opuštamo se, a nakon Guče vraćamo se studiranju - kaže Žaklina koja studira Međunarodno pravo i govori više svetskih jezika.

Između Italijana i naše naredne stanice, Bugara, na kamperskoj livadi nalazi se čudan drveni kamion, nalik na dvorišni kućicu okićenu cvećem. Rekli su nam da ovim nesvakidašnjim vozilom upravlja mlada Francuskinja i da je to njena druga kuća, kojom svake godine dolazi u Guču. Bugari su u kamp stigli dosta modernijim automobilima, ali su ipak putovali blizu osam sati.

- Tu smo zbog pečenja i trube. Dejan Petrović, Boban Marković i Goran Bregović su kraljevi. Volimo da slušamo trubače, ali u našoj zemlji nema festivala sličnog ovome. Još od januara se spremamo da dođemo u Guču. Potpuno smo omamljeni pozitivnom atmosferom još od prošlog Sabora - kažu Elena, Adelina i Kristina, dok Andrej i Dubajčić potvrdno klimaju glavom.

Ostale vestiArhiva