Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov, povodom 20 godina od neuspelog državnog udara antireformskih snaga, je izjavio da je nezadovoljan razvojem Rusije, a posebno je kritikovao monopol vladajuće stranke Jedinstvene Rusije i odsustvo slobodnih izbora.
"Nisam zadovoljan. Ovo je vraćanje unazad", rekao je Gorbačov, otac "perestrojke" i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1990. godine.
"Po smrtnosti smo na dnu liste, pored afričkih zemalja. Ima 96 odsto siromašnih ako se koriste kriterijumi kao u zemljama poput Austrije, a dva puta manje visokoobrazovanih nego posle Drugog svetskog rata", rekao je Gorbačov.
Gorbačov je naglasio da podržava bivšeg predsednika, a sada premijera Vladimira Putina i pored "autoritarne tendencije", ali je kritikovao njegovu stranku Jedinstvenu Rusiju uporedivši je sa nekadašnjom Komunističkom partijom.
"Treba se odupreti monopolu, ne treba ponoviti najgoru varijantu Sovjetskog Saveza", rekao je Gorbačov na konferenciji za novinare o političkoj situaciji u Rusiji i dodao da su potrebni "pošteni izbori".

Glasnost i perestrojka
Gobačov je imao 54 godine kada je u martu 1985. postao generalni sekretar Komunističke partije SSSR-a. Mesec dana kasnije, najavio je sveobuhvatne političke i ekonomske reforme koje je narod, željan promena posle decenija represivne vladavine, oduševljeno pozdravio.
"Glasnost" - javnost rada, sloboda štampe i "perestrojka" - izgradnja novog ekonomskog i političkog sistema bili su glavni ciljevi reformi koje je Gorbačov počeo, ali samo delimično sproveo zbog otpora, pre svega, u partijskoj nomenklaturi.
Antireformske snage su u noći između 19. i 20. avgusta 1991. godine pokušale da izvrše državni udar i obore sa vlasti Gorbačova, nakon čega je Boris Jeljcin uveo policijski čas i preuzeo komandu nad oružanim snagama.
Dozvolio je fizičaru disidentu Andreju Saharovu da se vrati iz izgnanstva, počeo razgovore o razoružanju sa Zapadom što je dovelo do sporazuma s predsednikom SAD Ronaldom Reganom o ograničenju strateškog oružja, a završio je i rat u Avganistanu.
Gorbačov je ubrzo postao ikona na Zapadu, ali je njegova popularnost kod kuće brzo opala usled prenaglih i loših reformi, kao i slabljenja uticaja Rusije u svetu posle raspada SSSR-a.

Ostale vestiArhiva