Uz podršku šefa KGB-a Vladimira Krijučkova i ministra odbrane Dmitrija Jazova, 19. avgusta 1991. godine, antireformske snage uveravaju javnost da predsednik Gorbačov, tada na odmoru na Krimu, "nije sposoban da vodi zemlju i ispunjava predsedničke funkcije iz zdravstvenih razloga".
Oni proglašavaju vanredno stanje, vraćaju cenzuru i dovode tenkove u Moskvu. Boris Jeljcin zatim mobiliše snage, uvodi policijski čas i preuzima komandu nad oružanim snagama.
Raspad Sovjetskog saveza zvanično je proglašen u decembru 1991. godine. Danas, samo deset odsto anketiranih Rusa u porazu pučista vidi pobedu demokratije, rezultat je istraživanja koje je ove sedmice objavio nezavisni institut Levada.
Četrdeset odsto anketiranih ocenjuje pokušaj državnog udara kao "tragičan događaj koji je imao pogubne posledice". Gotovo polovina ispitanika smatra da Rusija "ide u pogrešnom pravcu", dok suprotno misli 27 odsto.
Marginalizovan u Rusiji gde ga većina njegovih sunarodnika smatra odgovornim za raspad SSSR-a, 80-godišnji Gorbačov izrazio je ove nedelje nezadovoljstvo razvojem zemlje, smatrajući da se Rusija "vraća unazad" u pogledu demokratije i da jačaju siromaštvo i socijalna nepravda.
Mnogi Rusi dele mišljenje premijera Vladimira Putina koji smatra da je raspad SSSR-a "najveća geopolitička katastrofa" 20. veka. U Rusiji nije najavljena nijedna zvanična manifestacija povodom godišnjice neuspelog prevrata.

Ostale vestiArhiva