Na glavnu dilemu političke javnosti u Srbiji - bez čega će Srbija ostati, bez dela teritorije ili evrointegracija - Marković gleda optimistično.

- Zapravo, mi smo skoro na dnu bunara. Jedina je dilema kako umanjiti štetu. Umesto optimističke političke parole “i Kosovo i EU”, nije neostvariva ni suprotna mogućnost “ni Kosovo ni EU”. Pri čemu su nekoliko političkih organizacija takvi entuzijasti za evroatlantske integracije da tvrde kako je dovoljno ispuniti svaki ultimatum, pa će se svi naši problemi rešiti.

Na kakve izjave političara mislite?

- Jedan političar takvog opredeljenja je prosvetarima u štrajku objašnjavao da ne bi imali razloga da štrajkuju samo da smo u NATO. Šteta što grčki i španski štrajkači nisu imali tako upućene političare. U našem susedstvu imamo primer koji opominje da ponekad nije dovoljno načiniti sve ustupke. To je Makedonija. Ona se prvo odrekla imena, pa zastave, pa na kraju Ohridskim sporazumom i dela suvereniteta. Nagrađeni su statusom kandidata bez datuma ulaska. Ni ulaganja u tu zemlju nisu obilna. Na drugoj strani baltičke države ili Hrvatska nisu imale velikih problema zbog tolerisanja profašističkih snaga ili proganjanja manjina.

Ostale vestiArhiva