Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je u Šidu da je normalno da ima uspona i padova u odnosima Srbije i Hrvatske i da neprestano treba insistirati na poboljšanju međusobnih odnosa.
"Zločine iz prošlosti ne smemo zaboraviti. Zato postoje sudovi. Na nama koji vodimo politiku je da gradimo mostove prijateljstva", rekao je Josipović.
Prema njegovim rečima, državna tela u Hrvatskoj posvećena su miru i saradnji u regionu.
Josipović je poručio da svim izbeglicama, i u Srbiji i u Hrvatskoj, treba omogućiti da se vrate u svoje domove.
Hrvatski predsednik je pozvao građane hrvatske nacionalnosti da se na predstojećem popisu stanovništva u Srbiji slobodno izjasne kao Hrvati.
"Očuvajte svoj nacionalni identitet, budite ponosni na svoje hrvatstvo i budite lojalni građani države Srbije", rekao je Josipović.
Predsednik vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da u Vojvodini danas niko ne treba da se plaši da se izjasni kao Hrvat, Mađar, Rumun, Slovak...
Prema njegovim rečima u Pokrajini niko ne treba da se plaši ako ne pripada većinskom narodu, ne govori većinskim jezik i ne pripada većinskoj crkvi.
Pajtić je ocenio da između Srbije i Hrvatske ima puno više sličnosti nego razlika i dodao da je zajednička budućnost dve zemlje u evropskoj porodici naroda.
Josipović je u Crkvenoj kući u Šidu sastao sa predstavnicima lokalnih vlasti i udružnja Hrvata, a prethodno je posetio sremsko selo Kukujevci gde je razgovarao i sa predstavnicima katoličke crkve i udruženja izbeglica.
Tokom razgovora sa predsednikom Josipovićem, sremski biskup rimokatoličke crkve Đuro Gašparović rekao je da je iz regiona Srema u Vojvodini početkom 90-ih godina "pod pretnjama proterano više od 20 hiljada Hrvata".
Predstavnici Zajednice prognanih Hrvata Vojvodine apelovali su na Josipovića da u razgovoru sa državnim vrhom Srbije insistira na procesuiranju nalogodavaca i izvršilaca zločina etničkog čišćenja Hrvata iz Srema.
Josipović će popodne u Beogradu razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a sutra učestvuje na Devetom regionalnom samitu Unesko o savremenoj umetnosti i pomirenju u jugoistočnoj Europi.

Ostale vestiArhiva