Da li se ministar Dragan Šutanovac žalio zato što Amerika nije poslala nove avione? Kako su američki političari videli reakciju Srba na smrt Slobodana Miloševića u Hagu? Da li Mađarska želi da vodi srpske vojnike u Avganistan? Da li je Demokratska stranka uticala na Tomislava Nikolića da napusti Srpsku radikalnu stranku? Šta je Angela Merkel poručila Borisu Tadiću u Berlinu? Sve ovo i još mnogo toga može se „saznati” sa sajta Vikiliks, Australijanca Džulijana Asanža, osnovanog 2006. godine, koji objavljuje tajne depeše iz ambasada širom sveta. Najnovije depeše delimično se odnose i na dešavanja u našoj zemlji.

Sam Asanž objasnio je da dokumenti koje je objavio Vikiliks nisu najvažniji koji postoje i apelovao na građane da ne veruju informacijama medija da je sve sadržano u njima. „Mi smo objavili tajne, poverljive materijale, ali nismo imali najpoverljivije telegrame koji su zaista ozbiljni i neprijatni.”

Poznato je većina depeša nije tajna, da u njih imaju uvid zaposleni na raznim državnim poslovima. Asanž, kompjuterski stručnjak, objavio je 250.000 strana „poverljivog diplomatskog materijala” i istovremeno optužio Fejsbuk i kompanije kao što su Gugl i Jahu da aktivno pomažu američkim obaveštajnim mrežama da špijuniraju građane.

Koliko Vikiliks utiče na mišljenje građana? Da li se oni mogu snaći u toj šumi dokumenata i poverovati da, i pored uznapredovale tehnologije, tako lako mogu saznati svetske tajne?

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kaže da Vikiliks ne menja bitno mišljenje građana o političarima, jer je i pre ovog sajta, mišljenje građana o političarima bilo loše. „Vikiliks podržava sumnje i nepoverenje prema političarima. On je dobar izvor argumentacije za predstavljanje političara a služi i za bolje razumevanje politike i političara. Nisam video ništa što bi me iznenadilo, a verovatno će se pokazati da sve i nije tačno.”

„Nije u redu što su se tu našla neka imena, niti su neki razgovori zamišljeni da budu javni. Time je ugrožena privatnost i nisam siguran da ću razgovarati s nekim strancima a da to neće biti objavljeno. Inače uvek treba imati rezervu prema dokumentima koja se objavljuju. Interesantno je da je ovoga puta Amerika u fokusu. Mi bismo voleli da imamo nešto više o našim političarima, naročito da čujemo šta misle jedni o drugima”, kaže Dereta.

Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, poslanik i psiholog, kaže da bi trebalo istražiti šta građani misle o Vikiliksu, jer su ovde popularne teorije zavere. On misli da će od sada ljudi opreznije razgovarati sa američkim diplomatama. „Sporno je interpretiranje tih dokumenata, jer to nije ogovaranje, a ovde ljudi samo intrigiraju i priče o Vikiliksu su se pretvorile u intrige a to nije politička suština. Mora se reći i da su neke od depeša urađene neprofesionalno, mada su događaji stvarni.”

Nebojša Jovanović, psiholog, takođe kaže da bi trebalo uraditi anketu o tome koliko Vikiliks utiče na mišljenje građana, ali veruje da postoji sloj ljudi koji ceni Vikiliks. „To su ljudi koji imaju internet, a njih je oko 0,2 odsto. Većina građana kod nas ne zna šta je Vikiliks, možda čak 90 odsto građana ne zna šta je to. Polovina naših ljudi je funkcionalno nepismeno, pa je pitanje koliko mogu da procenjuju informacije koje su se pojavile na Vikiliksu.”

Jovanović kaže da ljudi pristrasno prikupljaju informacije u skladu sa svojim uverenjima. „E, sada je pitanje kako su se ta uverenja stvorila. Ne verujem da su im mediji stvarali te stavove. Ljudi uvek traže potvrdu za svoja uverenja i svi žele da uvek budu u pravu. Koliko brakova je samo propalo zbog toga.”

Objašnjavajući koliko građani znaju o Vikiliksu, Jovanović navodi da je to svega jedan odsto i to gradske populacije. Jer, u populaciji je „samo deset odsto natprosečno inteligentnih od čega je polovina iz stare a polovina iz mlade populacije.”

Jovanović kaže da neki ljudi sigurno veruju Vikiliksu. „To je u medijima tračerski napisano što znači da se oni obraćaju manje edukovanoj populaciji. To lični na vic o Lenjinu. Kada su ga pitali kako da izađu nakraj s intelektualcima on je odgovorio: Omasovite fakultete pa ćemo lako izaći nakraj sa intelektualcima. Informisanost se obezvređuje baš tako što se ljudi bombarduju raznim informacijama i na kraju nije jasno šta je tačno i sve postaje nevažno.”

Ostale vestiArhiva