Italijanska vlada se obratila Kini za pomoć u nadi da će je Peking, koji raspolaže velikom količinom gotovog novca, spasti od finansijske krize kupovinom znatne količine italijanskih obveznica i investiranjem u strateške kompanije, navode „Fajnenšel tajms” i „Vol strit džornal”.
Ta vest je juče dovela do naglog skoka vrednosti akcija na evropskim berzama pošto su ublažena strahovanja investitora da će dužnička kriza zahvatiti i treću po veličini evropsku ekonomiju. Ovim potezom Peking se još jednom našao u ulozi spasioca evropskih dužnika, iako se ne zna koliko će italijanskog duga otkupiti.
Kako tvrde italijanski zvaničnici, Lu Đivej, predsednik Kineske investicione korporacije (CIC), jednog od najvećih suverenih fondova u svetu, bio je na čelu delegacije koja je prošle sedmice posetila Rim i razgovarala s Đuliom Tremontijem, ministrom finansija, i drugim italijanskim funkcionerima, a „Fajnenšel tajms” ističe da su nedelju dana pre toga italijanski zvaničnici boravili u Pekingu, dodajući da su tom prilikom nastavljeni pregovori započeti u avgustu.
CIC se u potpunosti nalazi u vlasništvu kineske države i procenjuje se da poseduje akcije u vrednosti od 400 milijardi dolara. Ova vest je objavljena u trenutku kada su troškovi pozajmica dostigli rekordno visok nivo za italijansku vladu.
- Kad na scenu stupi tako krupan kupac kao što je Kina, kamate neminovno padaju. To znači da će Italijani lakše moći da finansiraju ekonomski rast - izjavio je Mark Jang iz „Fič rejtingsa”, agencije za procenu kreditnog rejtinga.
U julu prošle godine Kina je otkupila grčke obveznice; u januaru je kupila španske, a u junu Mađarske. Sve ove evropske nacije, iako nerado, prodaju svoje dugove Kini, uprkos tome što je Đulio Tremonti, jedan od tvoraca sadašnje nagodbe s Kinom, naširoko pisao o kineskoj „kolonizaciji” Evrope. Ipak, s obzirom na to da su šanse da Grčka bankrotira u narednih pet godina porasle na 98 odsto i da se očekuje da agencija „Mudis” krajem sedmice snizi i kreditni rejting Francuske, Evropa ne može mnogo da bira od koga će da dobije hitno potrebna likvidna sredstva.
Evropski analitičari su oprezni u vezi s ishodom italijansko-kineskih pregovora. Uprkos tome što je Peking u više navrata istakao da ima poverenje u kreditnu sposobnost zemalja kao što su Grčka i Portugal, stručnjaci kažu da je Kina u suštini otkupila samo mali deo evropskog duga. Koliki se tačno iznos od 1.900 milijardi evra italijanskog duga nalazi u vlasništvu Kine niko, za sada ne zna, ali je neimenovani italijanski funkcioner rekao za „Fajnenšel tajms” da se radi o svega četiri odsto. S rezervama gotovog novca od oko tri hiljade milijardi dolara, Kina je danas najveći kreditor na svetu i u tome je premašila čak i zajmove Svetske banke.
- Kina je očigledno postala najvažniji kreditor Sjedinjenih Država. To joj omogućava da vrši prilično veliki pritisak u bilateralnim razgovorima i to se vidi u kontekstu bilateralnih odnosa - smatra Domeniko Lombardi, ekspert za međunarodne valute u Institutu Brukings u Vašingtonu.
Kina ostvaruje godišnju privrednu ekspanziju po stopi od oko osam odsto, što je bez presedana u svetu. Ona se sve više probija i na evropska tržišta i ima velika potraživanja u evrima, zbog čega joj je stalo da ga „spase”. Svesna da bi ekonomska kriza u Evropi mogla da destabilizuje njenu izvozno orijentisanu privredu, Kina je počela da koristi svoju novostečenu moć ulažući prvo u prezaduženu Grčku, zatim u Španiju, a sada i u Italiju. A prošle nedelje Peking je saopštio da će podržati ideju da London postane centar za trgovanje juanom izvan Kine, za šta se britanski biznismeni i banke odavno zalažu.
U nedavnom članku onlajn izdanja „Fajnenšel njuza”, Rejčel Šumejker je ocenila da je sve što Kina radi u Evropi sračunato na to da nešto dobije zauzvrat u „formi pragmatične trampe par ekselans”. Na primer, u zamenu za otkup nepoznate količine mađarskih obveznica i kreditnu liniju tešku jednu milijardu evra, Mađarska je pristala da postane logistička ispostava Kine u Evropi i distribucioni centar za tehnološku kompaniju „Huavej”.

Ostale vestiArhiva