U jeku najteže krize u istoriji EU, optužbe, pretnje i sumnjičenja postaju manir međusobne komunikacije između evropskih lidera, pred očima zaprepašćenih berzi koje iščekuju hitno rešenje dužničkog košmara.

Taman što su berze u četvrtak odahnule zbog odluke nemačkog Bundestaga da odobri jača ovlašćenja i veća sredstva Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF), predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo juče je upozorio da se evropskim vladama ne može verovati i da Uniju treba zaštititi od rascepa.

„Nacionalne vlade stalno nešto između sebe, ponaosob pregovaraju. Odluka o pravilima za stabilizaciju evrozone, ne može se prepustiti prestonicama EU. Njima se ne može verovati da će krenuti u odlučnu akciju. EU je potrebna energična centralna uprava, Uniju treba zaštititi od mogućeg raskola između 17 članica monetarne unije i preostalih 10”, istakao je Barozo u intervjuu „Zidojče cajtungu”.

EU može da ostavi dobar utisak na međunarodnu zajednicu samo ako ima „snažne institucije”, dodao je Barozo uz najavu da će u sledećih nekoliko sedmica podneti predlog o daljoj centralizaciji finansijsko-ekonomske uprave nad Unijom.

Najnovije zaoštravanje retorike predsednika Evropske komisije prema liderima država, koji su odobrili Barozov drugi mandat, juče nije ostavilo dobar utisak na međunarodne finansijere koji su uložili milijarde evra na urušenom finansijskom tržištu EU.

Vest o oštrom skoku inflacije u EU u septembru na tri odsto (Evropska centralna banka predviđala je rast od dva odsto) i odlučno protivljenje Londona uvođenju panevropskog poreza na sve finansijske transakcije banaka podstakli su pad vrednosti evropskih akcija širom sveta.

Barozov stav da su poreski obveznici u Evropi u poslednje tri godine priložili oko 4.600 milijardi evra u spasavanje banaka i da je vreme da te finansijske institucije ponešto i vrate narodu, revoltirala je London.

„Evropa pokušava da zavede `Robin Hud` porez finansijskim institucijama. Lavovski deo globalnih finansijskih transakcija obavlja se u londonskom Sitiju: novi porez nagnaće investitore da odsele kapital na manje zahtevne terene. Velika Britanija će se boriti svim sredstvima protiv tog plana”, najavila je juče vlada Dejvida Kamerona. Dauning strit je istovremeno kao „nerealan” odbacio predlog o basnoslovnom uvećanju EFSF od nekoliko hiljada milijardi evra.

Indeks Frankfurtske berze pao je juče istovremeno za više od tri odsto, deonice „Be-Em-Vea” za šest odsto, dok su se akcije nemačke „Bundesbanke” srozale za čak 7,8 odsto, prenele su agencije.

Nemački glas poverenja jačem Evropskom fondu za finansijsku stabilnost očigledno nije bio dovoljan da uveri berze u konsolidovan pristup daljem rešavanju grčke i drugih dužničkih kriza unutar EU.

Evropski politički vrh zamislio je da EFSF postane operativan sredinom oktobra, kada inače Grčkoj preti bankrot, ako ne dobije osam milijardi evra tranše kredita. O profilu EFSF u oktobru treba da se izjasne parlamenti Malte, Holandije i Slovačke.

Premijerka Slovačke Iveta Radičkova zatražila je od parlamenta da glasanje o EFSF zakaže pre 17. oktobra kada se održava samit lidera EU. Slovački parlament – bez čije odluke spasilački fond ne može da pomogne Grčkoj – nije uslišio zahtev Radekove tako da je glasanje o EFSF u Bratislavi zakazano za 25. oktobar.

Ostale vestiArhiva