Rezoluciju, koji su zajednički načinile Francuska, Britanija, Nemačka i Portugalija, podržalo je još pet članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali su Rusija i Kina bile odlučno protiv, smatrajući da je konfrontacija osnovna ideja tog dokumenta.
Ruski ambasador pri UN, Vitalij Čurkin rekao je da je termin "usmerene mere", koje su u ovoj rezoluciji zamenile sankcije, neprihvatljiv, navodeći da se veća pažnja mora posvetiti nasilju koje čine pristalice opozicije.
Suštinski, posle Libije teško je očekivati kakvu zajedničku akciju Saveta bezbednosti UN, pošto je Rusija upozorila da evropska akcija protiv Damaska neodoljivo podseća na početak drame u Libiji.
Južna Afrika, Indija, Brazil i Liban su se uzdržali od glasanja, dok je Kina, očekivano, stala na stranu Rusije, navodeći samo da bi rešenje sukoba pristalica i protivnika Bašara Asada trebalo naći dijalogom dve strane.
Međunarodne organizacije smatraju da je u sukobima u Siriji do sada ubijeno oko 2.700 ljudi.
Rusko-kineski veto prva je takva akcija u najmoćnijem telu svetske organizacije od 2008. godine, kada su Moskva i Peking sprečili uvođenje sankcija režimu Roberta Mugabea u Zimbabveu.
Američka ambasadorka Suzan Rajs rekla je da su Sjedinjene Američke Države besne zbog takvog razvoja događaja, optužujući rivale u Savetu bezbednosti da prodaju oružja režimu u Siriji pretpostavljaju demokratskim aspiracijama tamošnjeg stanovništva.
"Hrabri sirijski narod sada može jasno da vidi ko podržava njihove vapaje za slobodom, a ko ne", rekla je Rajsova.

Ostale vestiArhiva