Papandreu ističe da se vlada bori da spreči "finansijsku katastrofu" i da se ne produbi dužnička kriza u Grčkoj, ali da je put težak. "Veoma bih voleo kada bi svakome mogao da garantujem brzo rešenje i bolji život. Bio bih najsrećniji čovek na svetu kada bih to mogao, ali ne mogu, i moja dužnost je da budem pošten i da kažem tu istinu svakom grčkom građaninu", kazao je Papandreu. Prema njegovom mišljenju, Evropa mora da pomogne Grčkoj da se izbori sa krizom koja sada preti celoj evro zoni. "Mi nismo Atlas koji može da ponese na ramenima probleme cele Evrope", slikovito se izrazio Papandreu, misleći na ličnost iz grčke mitologije kada je, posle neuspele pobune titana protiv bogova s Olimpa, Atlas bio kažnjen da zauvek nosi nebeski svod na leđima. "Ukoliko Evropa ne može da reši svoje probleme, posledice će biti nepredvidive za sve u Evropi", smatra Papandreu. Grčka vlada ne odustaje od mera štednje uprkos tome što se talas štrajkova, koji danima potresa zemlju, sve više širi i pogađa mnoge službe i građene u zemlji. Javni prevoz je proteklih dana gotovo paralisan zbog štrajka zaposlenih, dok sindikati pozivaju na generalni štrajk 19. oktobra koji će, kako najavljuju, paralisati zemlju. Sindikati se protive daljem smanjenju plata i drugim merama štednje koje vlada preduzima kako bi smanjila deficit u budžetu i dobila nove zajmove od EU i MMF. Ministar finansija Grčke Evangelos Venizelos upozorio je sindikate da se ne igraju vatrom i da stalnim organizovanjem štrajkova ne ugrožavaju opšte interese zemlje i Evrope.
Najnovije bolne mere štednje smanjiće plate u javnom sektoru, ostaviti oko 30.000 vladinih službenika bez plate, smanjiti prag za oporezivanje prihoda za sve Grke i smanjiti plate i penzije. Grčka vlada je primorana da sprovodi mere štednje kao preduslov za dobijanje 110 milijardi evra međunarodnog kredita za servisiranje budžetskog deficita.

Ostale vestiArhiva