U Hrvatskoj je nedavno doneta prva sudska presuda u korist Srba za čije se kuće hrvatska država, na osnovu lažnih dokumenata, upisala kao vlasnik. Do sada se javilo oko 700 prevarenih vlasnika iz Srbije, a procenjuje se da će šteta koju će hrvatska država morati da nadoknadi onima čije je kuće njena agencija (APN) otkupila na osnovu lažnih punomoćja iznositi najmanje dvadeset miliona evra.

O brojnim malverzacijama prilikom prodaje kuća izbeglih Srba preko nekih privatnih agencija iz Srbije i Crne Gore mediji su počeli da izveštavaju pre otprilike dve godine. Tada su pojedini proterani ili izbegli Srbi saznali da je njihove kuće u Hrvatskoj, bez njihovog pristanka, a na temelju falsifikovanih punomoćja, uglavnom overenih u sudovima u Srbiji i Crnoj Gori, kupila hrvatska državna agencija (APN). Novac za to APN isplatila je nekim trećim, njima nepoznatim osobama. Od oko šest hiljada ugovora, koje je APN do sada sklopila o kupovini srpskih nekretnina, čak oko 700 sklopila je na osnovu falsifikovanih dokumenata. Toliko su slučajeva, naime, prevareni vlasnici kuća do sada prijavili, što znači da bi broj mogao da bude i veći. Šteta koju će hrvatska država morati da nadoknadi onima čije je kuće njena agencija otkupila na osnovu lažnih punomoćja procenjuje se na najmanje dvadeset miliona evra.

Nedavno je donesena prva sudska presuda u korist prevarene vlasnice kuće. Dušanka Petrušić, koja sada živi u Zemunu, dobila je na Opštinskom sudu u Novoj Gradiški sudski spor protiv hrvatske države, koju je (u novembru prošle godine) tužila da se, na osnovu lažnih dokumenata, upisala kao vlasnik njene kuće u Okučanima. Dušankina priča slična je mnogim drugim: saznala je da je APN, u ime Republike Hrvatske, sklopila kupoprodajni ugovor sa njoj nepoznatom K.V. iz Vukovara na osnovu falsifikovanog punomoćja, i toj osobi isplatila nešto manje od 400.000 kuna (oko četiri miliona dinara). Sada će Hrvatska toliki iznos morati da isplati i Dušanki Petrušić.

Štetu će na isti način morati da nadoknadi i ostalim prevarenim vlasnicima nekretnina koji su pokrenuli sudske sporove protiv hrvatske države, kojih je mnogo, a naročito iz Knina (među kojima su i Jovo i Nada Marjanović, Gojko i Milica Alfirević, Nikola Rusić i drugi). Rusićevu kuću, na primer, APN je kupila na osnovu falsifikovanog punomoćja overenog u Prvom opštinskom sudu u Beogradu i izvesnoj Dragani Kovačević isplatila je 380.500 kuna (gotovo 4.000.000 dinara).

Jasno je da su kriminalci koji su se bavili prodajom tuđih kuća APN-u morali da imaju saradnike u toj (državnoj) agenciji. Zato je Državno tužilaštvo Hrvatske pokrenulo istragu o APN-u, u čijem Upravnom odboru, inače, sedi nekoliko hrvatskih ministara. O rezultatima istrage još se ništa ne zna, jer iz APN-a odbijaju da odgovore na to pitanje.

U Hrvatskoj još nije izrečena nijedna sudska presuda osobama koje su učestvovale u kriminalnim radnjama u vezi sa prodajom nekretnina izbeglih Srba.

Ostale vestiArhiva