– Ko čeka, taj i dočeka – rekao je u šali Bojan Beljanski, a potom je dodao: – Velika je ovo čast, neizmerno sam srećan i drago mi je što selektor računa na mene. Za sad sam na širem spisku, a svim silama ću se truditi da se nađem i u najužem krugu kandidata za dres sa nacionalnim grbom.

Konkurencija na crti je izuzetno jaka, tu su još Rastko Stojković i Alem Toskić?

– Jeste, ali to će mi biti motiv više. Trudiću se najbolje što mogu, radiću sve što se od mene traži, počeo sam sam da treniram, radim naporno i spremno ću se pojaviti na okupljanju reprezentacije. Što se kaže, daću krv, sreću, suze i znoj.

Na Kupu nacija ste bili jedan od najboljih u timu, šta je bio vaš motiv u tom trenutku?

– Šansu sam morao da iskoristim! Ovo se ne ukazuje svaki dan, ako me Vuković pozvao, morao sam da opravdam poverenje. Mislim da sam donekle u tome uspeo, sad je novi izazov i moraću ponovo da se dokazujem. Ipak, nije mi to problem, spreman sam, jer želim da budem deo tima koji će promeniti istoriju srpskog rukometa. Dobro sam igrao na tom turniru, ali znam, da mogu i moram još bolje. Mnogo bolje.

Od ove sezone branite boje švajcarskog Krins kako ste se privikli na novu sredinu?

– Velika je razlika između Španije i Švajcarske, ali sam se brzo prilagodio i snašao. Zadovoljan sam uslovima, klubom, igram po šezdeset minuta, što je najvažnije. Imam dobrog trenera, radimo pakleno i trenutno smo treći na tabeli, ali je razlika između drugog i četvrtog jako mala, dok je prvo mesto rezervisano za Šafhauzen. U domaćem kupu smo došli do polufinala, a u Čelendž kupu smo izbacili Portugalce i za sad sve ide po planu. Možda ovo bude moja godina.

Ostale vestiArhiva