Dva po problematici slična slučaja „predsedničkog posrtanja” plene pažnju nemačke i francuske javnosti: u Parizu je bivši predsednik Žak Širak minulog četvrtka osuđen na dve godine robije, uslovno, zbog zloupotrebe novca iz gradskih fondova. U Berlinu je dostojanstvo saveznog predsednika Kristijana Vulfa izneseno na lomaču, ističe u komentaru nedeljnik „Cajt”. Ugled nemačkog predsednika ozbiljno je poljuljan otkrićima afere, tvrdi štampa, koja svedoči o manjku morala prvog čoveka savezne republike – kada je reč o prihvatanju besplatnih povoljnosti, koje drugi plaćaju konvertibilnom valutom.

Prema dosadašnjim saznanjima, nemački predsednik je pre tri godine, tada kao pokrajinski premijer Donje Saksonije, pozajmio od „kralja spekulanata nekretninama” multimilionera Egona Gerkensa pola miliona evra da bi kupio vilu, kako je kasnije objasnio, skromnu, ali njegove druge supruge ipak dostojnu kućicu. Pozajmica je bila problematična, a Gerkensa organi finansijske uprave sumnjiče da se preselio u Švajcarsku ne bi li zatro trag novcu koji je prethodno doznačio na račune švajcarskih banaka, zaboravivši da deklariše transakcije u poreskim prijavama.

Predsednik Vulf bi, pravnoformalno tumačeći povraćaj pozajmice, mogao čak da bude osumnjičen kao saučesnik u pranju ilegalno transferisanog novca. Međutim, ugovor o pozajmici i o povraćaju uz naplatu kamate (koja je bila znatno ispod nivoa po kojem su banke nudile kredite) Vulf je potpisao sa suprugom multimilionera Edit Gerkens.

Afera je izbila na videlo godinu dana kasnije, kada je Vulf postao predsednik Nemačke. U prvim danima predsednikovanja, te 2009. šef države je podigao kredit u banci i vratio pozajmicu – na zajednički račun bračnog para Gerkens, u Švajcarskoj. Da li je, dakle, ipak bilo reči o pranju novca? Nedeljnik „Špigl”, pozivajući se na izvore u BND, koji su svojevremeno po ceni od četiri miliona maraka pribavili od doušnika listu transakcija između banaka u Nemačkoj, Švajcarskoj i Lihtenštajnu, tvrdi da je sumnja, u najmanju ruku, opravdana. „Fajnenšel tajms Dojčland” dodaje da je garant Vulfovog kredita kod nemačke banke BV bio – Egon Gerkens.

U izjavi za javnost, Vulf, sa jedne, bračni par Gerkens, sa druge strane, istakli su da ovde nema mesta za bilo kakve sumnje, da je reč o malim prijateljskim uslugama, s obzirom na dugo poznanstvo Gerkensa i Vulfovih, pre svega Egona Gerkensa i Vulfovog oca.

Međutim, sume dokaza o poreklu povlastica u kojim je predsednik Vulf godinama uživao, ukazuju na drugačije motive: još kao premijer Saksonije provodio je godišnje odmore u skupocenim vilama prijatelja, od Floride do Majorke, leteo u luksuznoj klasi avio-kompanija sa suprugom i dve kćerke po ceni ekonomske, turističke klase – da bi doplatio hiljade maraka kada je afera izišla na videlo. Svi prijatelji, ili dobročinitelji, svejedno, bilu su i poslovni partneri – pokrajinske vlade Donje Saksonije, čiji je premijer svojevremeno bio.

U Francuskoj su se lomila, a u Nemačkoj se tek lome koplja oko dileme – da li bi nosiocima najviših funkcija trebalo „progledati kroz prste”, ne bi li se sprečilo da bude poljuljan ugled države, na čijem čelu stoje ili su stajali.

Ipak, pred sudom u Parizu prevagnuo je argument da zakon važi za sve, pa i za bivšeg predsednika države. Advokati koji su tražili Širakovu osudu dodali su posle saopštenja presude da ona služi kao podsećanje da ni političari ne mogu nekažnjeno da zloupotrebljavaju pozicije.

Nemački predsednik, izvesno je, neće doživeti sudbinu Žaka Širaka. Njegovo, kako ga tamošnji mediji formulišu, „posrtanje” u ovoj fazi nije protivzakonito, već pre svega moralno neprihvatljivo: „Da li je prvi čovek republike zahvaćene ekonomskom krizom živeo iznad mogućnosti koje mu prihodi dozvoljavaju i protokol nalaže – kao maskota u društvu bogatih i uticajnih“, ističe „Cajt“

Pitanje koje je hamburški nedeljnik postavio u uvodu komentara jeste srž problematike koja je „kumovala“ takozvanom predsedničkom slučaju Vulf.

Ostale vestiArhiva