Glavni distributer heroina na Balkanu i u Evropskoj uniji jeste albanski organizovani kriminal, koji "balkanskom rutom" iz Avganistana, preko Turske putuje ka Zapadnoj Evropi.
Nacionalne organizovane kriminalne grupe i njihova mreža u dijaspori obezbeđuju kretanje droge širom rute, kaže istraživač za Svetsku bezbednosnu mrežu Janis Mikaletos.
"Takozvani 'albanski organizovani kriminal' postao je glavni distributer heroina na Balkanu i EU", kaže Mikaletos.
Mikaletos je, u izjavi za SE tajms na turskom, rekao da ne treba prevideti ni prisustvo drugih jakih kriminalnih mreža, kao što su italijanska Ndrangeta, crnogorski klanovi, turski narkokarteli, ruske i kavkaske kriminalne ćelije i srpske narkogrupe.
Široko rasprostranjena korupcija u javnom sektoru na Balkanu predstavlja još jedan veliki problem za trgovinu drogom.
"Nelegalno organizovana prostitucija na Balkanu direktno je povezana sa narkoticima, pošto su policijske istrage u nekoliko zemalja otkrile tokom godina da dileri prvo zarade 'početni kapital' od prostitucije, a zatim pređu u trgovinu drogom, jer je to još profitabilnije", kaže Mikaletos.
Kurdskoj populaciji u graničnom području Turska–Irak–Iran olakšano je krijumčarenje droge. Iran i Turska imaju bezvizni režim, dok je kontrola granica slaba i lako se izbegava.
Bivši ambasador Bosne i Hercegovine u Turskoj Hajrudin Somun smatra da je krijumčarima lakše da rade u zemljama koje su politički nestabilne kakve su BiH i Kosovo ili imaju loše rezulate u borbi protiv organizovanog kriminala, kao Bugarska i Rumunija.
"Postoje neke zajedničke policijske akcije zemalja u regionu protiv trgovine drogom i trgovine ljudima, ali je potrebna 'politička volja' za dalje koordiniranje takvih aktivnosti", smatra Somun.
Rusija je pokazala poseban interes u saradnji sa balkanskim zemljama radi presecanja puteva droge, posebno onih koji idu preko Kosova.
U međuvremenu, prema istraživanju turske policije, krijumčari droge počeli su da koriste druge alternativne pravce ka Evropi, kao što su iz Irana i Pakistana u Britaniju.
"Iako su inicijative na nacionalnom i regionalnom nivou za pohvalu, nadnacionalna saradnja, zajednička odgovornost i održivost aktivnosti su od suštinskog značaja za uspeh protiv krijumčara droge", kaže predsednik Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika UN Hamid Godse.
Smanjenje potražnje za drogom jeste kamen-temeljac dobre strategije za borbu protiv trgovine narkoticima, zaključuje Godse.
Inače, Turska je, s obzirom na svoj položaj između Evrope, Centralne Azije i Bliskog istoka, centralni tranzitni pravac za trgovinu droge iz Irana i Avganistana u evropske zemlje.
Oko 80 odsto avganistanskog heroina na svom putu ka Zapadnoj Evropi prolazi kroz Tursku i Balkan, zbog čega Ujedinjene nacije to nazivaju "balkanskom rutom".
Balkanska ruta u trgovini heroinom i dalje je glavni koridor koji vodi u evropske zemlje, dok broj metoda i puteva koji se koriste u trgovini heroinom u Evropi raste, rekao je predsednik Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika UN Hamid Godse za portal SE tajms na turskom.
Kroz Tursku prolaze tri glavna puta trgovine heroinom: južna i severna balkanska ruta i istočna mediteranska ruta.
Godse kaže da je u 2010. godini količina heroina zaplenjena u Evropi duž severne balkanske rute kroz Tursku, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Austriju smanjena u odnosu na južnu balkansku rutu, koja do Italije stiže preko Grčke, Albanije ili Makedonije.
Turska granica, u ogromnoj većini slučajeva, samo je tranzitna. Ankara, međutim, tvrdi da su njihovi nacionalni, regionalni i međunarodni napori u borbi protiv trgovine drogom efikasni, čak uspešniji nego u zemljama Evrpske unije.
U poslednjih pet godina, turska policija je pokrenula 140 velikih međunarodnih operacija, a u proteklih nekoliko godina samo Turska je zaplenila dvostruko više heroina od 27 zemalja članica EU.

Ostale vestiArhiva