Na sastanku, na kojem će biti potvrđeno opredeljenje triju država za jačanje dobrosusedskih odnosa, jedna od tema razgovora biće inicijativa hrvatskog predsednika Ive Josipovića da se procesuiranje odgovornih za ratne zločine olakša međudržavnim sporazumom.
Prethodni sastanak trilaterale održan je u julu prošle godine na Brionima, na temu saradnje u procesu evrointegracija i mogućnosti čvršćeg povezivanja kompatibilnih privreda Srbije, Hrvatske i BiH.
Ovogodišnji sastanak događa se, međutim, u znatno izmenjenim političkim okolnostima, budući da je u Hrvatskoj u međuvremenu izabrana socijaldemokratska vlada, koja ima više sluha za regionalne inicijative predsednika Josipovića.
Kako je Tanjugu rečeno u kancelariji hrvatskog predsednika, Josipović će predložiti da se "olakša procesuiranje ratnih zločina postizanjem međunarodnog sporazuma, koji može biti bilateralan ili trilateralan, a kojim bi se, između ostalog, odredilo da se optuženima za ratne zločine sudi na teritoriji zemlje čiji su državljani".
Cilj Josipovićeve inicijative je da se trajno i sistemski reši problem krivičnog gonjenja osumnjičenih za ratne zločine u regionu, kako se ne bi ponavljale situacije kao što je slučaj Tihomira Purde, koji je početkom prošle godine uhapšen u BiH po poternici Srbije.
Takav međudržavni sporazum, kako ocenjuju u Josipovićevom kabinetu, može se smatrati i jedinom pravom alternativom spornom Zakonu o ništavnosti određenih pravnih akata pravosudnih organa bivše JNA, bivše SFRJ i Srbije, koji je u poslednjim danima vladavine donela administracija bivše premijerke Jadranke Kosor.

Popov: Trilateralni kontakti ključni za opstanak BiH
Iako su neformalne trilaterale u jugoistočnoj Evropi proteklih nekoliko godina bile jedan od omiljenih formata za rešavanje regionalnih problema, pa su tako postojali srpsko-bosansko-turski, srpsko-hrvatsko-mađarski i srpsko-hrvatsko-slovenački trilateralni susreti, stručnjaci procenjuju da su za stabilnost regiona redovni kontakti predstavnika Srbije, Hrvatske i BiH daleko najznačajniji.
Direktor Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov izjavio je Tanjugu da su ti trilateralni kontakti od ključnog značaja za opstanak BiH kao funkcionalne države, s obzirom na to da su Srbija i Hrvatska potpisnice i garanti Dejtonskog sporazuma i matične države dva od tri konstitutivna naroda u BiH.
On je ocenio da će međunarodna zajednica sa posebnom naklonošću podsticati srpsko-hrvarsko-bosanske trilateralne susrete, kako bi se amortizovale ambicije dela hrvatskih političara za stvaranje trećeg entiteta, kao i želje Republike Srpske da se u najvećoj mogućoj meri distancira od institucija u Sarajevu.
"Jahorinskom trilateralom će se verovatno uputiti poruka da se nastavlja praksa saradnje i da se daje doprinos suseda političkoj stabilizaciji u BiH, što koincidira sa naporima međunarodne zajednice da se od BiH napravi funkcionalna država", kazao je Popov.
Sigurno je, međutim, da opstanak i funkcionisanje BiH neće biti jedina tema predstojećeg satanka na Jahorini, budući da je, nakon uspeha nedavnog referenduma u Hrvatskoj, ta zemlja već jednom nogom u EU, a ovo će biti odlična prilika da se još jednom potvrdi kao regionalni lider u procesu evrointegracija.
Nova vlada u Zagrebu je, inače, postavila regionalnu ekonomsku i političku saradnju u sam centar svoje programske agende, a godinama unazad to čini i predsednik Srbije Boris Tadić, čiji su personalni i politički odnosi sa predsednikom Ivom Josipovićem već duže percipiraju kao uzoran model za prevazilaženje postkonfliktnog perioda u regionalnim odnosima na Balkanu.

Ostale vestiArhiva