Po ugledu na ranije budžetske predloge iz Bele kuće, novi plan predsednika Baraka Obame ponovo je fokusiran na povećanje poreza za bogate i naplatu korporativnog poreza.
Komentatori posmatraju ovaj predlog kao dokument koji je dio Obamine kampanje za predsedničke izbore u novembru, pošto nema mnogo šanse da će biti usvojen u Kongresu.
Predlog uključuje naplatu 1,5 hiljada milijardi dolara od novih poreza, uglavnom na osnovu isticanja poreskih olakšica za porodice koja zarađuju 250.000 dolara ili više. Olakšice potiču iz ere predsednika Džordža Buša.
"Ovo nije pitanje međuklasnog sukoba, nego blagostanja zemlje", rekao je Obama, predstavljajući detalje budžeta u obraćanju studentima jednog koledža u Virdžiniji.
Obama takođe želi da oporezuje stopom od najmanje 30 odsto domaćinstva koja godišnje zarađuju više od milion dolara.
Predlogom je predviđeno da se u narednoj deceniji od poreza na rad finansijskih institucija sakupi 61 milijarda dolara, kako bi se pokrili troškovi i isplate finansijske pomoći ugroženim kompanijama.
Ukidanje poreza kompanijama koje se bave naftom, gasom i ugljem donelo bi još 41 milijardu dolara.
Republikanci su odmah ocenili da ovakav budžet neće umanjiti deficit.
U suštini, Obamin predlog budžeta svodi se na ideju da najbogatiji Amerikanci treba da plaćaju veće poreze i da, kratkoročno gledano, deo tog dodatnog prihoda treba potrošiti na otvaranje radnih mesta, proizvodnju i unapređenje državnih škola.

Ostale vestiArhiva