Član srpskog pregovaračkog tima za Kosmet Dušan T. Bataković izjavio je juče da je srpska strana predložila da Skupština Kosova donese leks specijalis kojim bi se hitno, mimo standardne restitucije koja će, verovatno, uslediti mnogo kasnije, vratila zemlja Srpskoj pravoslavnoj crkvi u zaštićenim zonama. „Taj leks specijalis bi ubrzao rešavanje pitanja o crkvenoj kulturnoj baštini”, rekao je Bataković.

Naglasivši da je kao preduslov za sporazum o crkvenoj i kulturnoj baštini u pokrajini neophodno da se nađe modalitet zaštite manastira i crkava, Bataković je rekao da je od velike važnosti da se reši i vlasničko pitanje u budućim zaštićenim zonama. „S naše strane su već izneti odgovarajući predlozi sasvim realistični i usaglašeni s vlasničkom strukturom, tako da očekujemo da će naši sagovornici iz Prištine imati razumevanja za zaštitu teško ugroženog crkvenog nasleđa”, rekao je Bataković.

On je dodao da ovaj dogovor mora da se postigne pre nego što se krene u druga pitanja i da se tako, s jedne strane, zaštiti baština koja u mnogim aspektima ima svetsku važnost.

S druge strane, treba da se pokaže dobra volja Prištine da zaista želi sporazum s Beogradom i da ono što kosovski Albanci govore nisu samo lepe reči na papiru, nego i opipljiva spremnost za ustupke na terenu i u praksi.

Bataković je kazao da je predlog o broju zaštitnih zona na Kosovu za verske i kulturne pravoslavne objekte usaglašen s predlozima Crkve i da se radi o oko 40 mesta. „Reč je o otprilike dvadesetak crkava i manastira uz ′rojeve′ crkava u Hoči, Prizrenu, Sredskoj i Sredačkoj župi i Sirinićkoj župi, tako da mi ne možemo odustati od tog spiska koji je minimum i koji obuhvata samo tri odsto našeg ukupnog kulturnog nasleđa”, rekao je Bataković.

On je dodao da je i za druge lokacije predviđena zaštita, ali da za njih, prema sadašnjim procenama, nije potrebna zaštita s zaštićenom zonom. „U svakom slučaju, očekujemo da te crkve i manastiri ostanu pod nadležnošću beogradskih institucija koje se već više od dva veka bave ili pomoći ili zaštitom, konzervacijom i restauracijom srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji”, rekao je Bataković.

On se posebno osvrnuo i na nove šefove Unmika i Kfora, rekavši da je postavljanje Nemaca na te funkcije zapravo jačanje uticaja Evropske unije u pokrajini, pošto se očekuje da, u nekom trenutku kada se postigne sporazum oko budućeg statusa, misije Unmika i Kfora bude preimenovane u jednu evropsku misiju. „Očekujemo da će međunarodne snage i međunarodna administracija na Kosovu negde od sledeće godine, u zavisnosti od prethodno postignutog sporazuma o budućem statusu, dobiti evropski karakter”, istakao je Bataković.
On smatra da nije nelogično da su Evropljani na čelu ove dve najvažnije institucije, s tim što je poznato da Nemačka ima snažne ekonomske interese na Kosovu i da je značajan deo kosovskih Albanaca svojevremeno ili poslednjih godina režima Slobodana Miloševića našao utočište upravo u Nemačkoj. „Mislim da je interes Nemačke, pre svega, da se ti ljudi, koji privremeno žive u Nemačkoj, vrate u pokrajinu”, rekao je Bataković.

Ostale vestiArhiva