- Mogu da priznam da smo se svi potrudili da ovaj projekat ozbiljno zaživi. Mi od prošle godine, od juna, putujemo i srećemo se po evropskim gradovima i biramo materijal, vežbamo, sviramo, razgovaramo o programu. Zaista se ozbiljno pripremamo i do sada smo imali sedam susreta u raznim evropskim gradovima i uopšte nije naivno to što radimo, pa se nadam da će se to i čuti na koncertima.

Postoji li neka vrsta takmičarskog duha među vama trojicom?

- Nema takmičarskog duha, daleko od toga. Svaki od nas je toliko različit, toliko svoj da ne bi trebalo to da se pretvori u neku borbu sujete i ega, nego da bude zabava i za nas trojicu i za publiku na koncertu. Najbitnije da se zabavljamo na sceni, da smo dobro pripremljeni, fino ozvučeni i da se prepustimo čarima muzike.

Jeste li otvoreni za sugestije i razmenu iskustava i tehnike sviranja gitare?
- Ma, naravno. To su veliki džentlmeni. I Toni i Štokelo su fenomenalni, tu niko ništa ne krije, nego naprotiv, svako pokazuje svakome ono što ga zanima. Znam da mlade gitariste mnogo interesuje šta se i kako radi, kako se razmenjuju te fore i gitaristički trikovi, ali stvarno, čovek kada pređe toliko veliki put, nema šta da krije i šta da stavi u rezervu. Moraš sve da pokažeš i sve da daš publici jer nema popravnog ispita. To si što si i u trenutku kada imaš priliku da pokažeš da si najbolji, moraš da budeš najbolji.

Ko je kumovao imenu „Kings of strings“?
- To je zasluga Boška Radojkovića, direktora Gitar art festivala. On je to sve smislio i kada nam je predložio naziv „Kings of strings“, svi smo se složili. Baš je super ime čim si kralj.

Ostale vestiArhiva