Beograd - Državni tim za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije demantovao je juče navode pojedinih beogradskih medija da je "srpska strana tražila od Skupštine Kosova da donese leks specijalis o povraćaju imovine samo Srpskoj pravoslavnoj crkvi", ocenivši da je reč o nesporazumu.
U saopštenju se objašnjava da je u okviru "kompromisne formule" beogradskog pregovaračkog tima predloženo da "privremene institucije prihvate načelo povraćaja imovine Crkvi i obavežu se da vrate deo njenih dobara koja su sada javna svojina i istovremeno ulaze u dogovorene zaštitne zone oko manastira i drugih spomenika".
"Ta dobra bi se vratila kada bi se, u utvrđenom roku od nekoliko meseci, na KIM doneo zakon o povraćaju imovine. Druga dobra koja su sada javna svojina, a ulaze u dogovorene zaštitne zone, SPC bi odmah otkupila po njihovoj tržišnoj ceni. Stav Državnog pregovaračkog tima o pitanju povraćaja imovine SPC iznesen na pregovorima u Beču 18. jula 2006. nije pretrpeo nikakve izmene. Njega je sažeto formulisao predsednik Srbije Boris Tadić, govoreći u Beču 24. jula na prvoj rundi pregovora o budućem statusu KIM", ističe se u saopštenju dostavljenom iz Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije.
Član beogradskog pregovaračkog tima i savetnik predsednika Srbije Dušan T. Bataković, na čiju su se izjavu mediji pozvali, objašnjava za Danas da "srpska strana nije uputila nikakav zahtev privremenoj Skupštini Kosova, već je to bio odgovor na odbijanje Prištine da vrati oduzetu crkvenu imovinu, iznet na poslednjim bečkim pregovorima o zaštiti crkvene i kulturne baštine, kao i u razgovoru sa ekspertima Unoseka".
- Kao odgovor na odbijanje naše ideje o vraćanju crkvene imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, pre svega zemljišnih poseda, s naše strane upućena su dva konkretna predloga. Prvi - leks specijalis kojim bi se vratio veći deo zemljišta oduzet SPC u posleratnom periodu unutar zaštitnih zona i, drugi, da se polovina oduzetih poseda vrati, a da drugu polovinu Crkva otkupi po tržišnoj ceni unutar zaštitnih zona. U pitanju je nekoliko hiljada hektara koji bi omogućili ekonomsku održivost manastira. Dakle, to je samo naš odgovor na tvrdnje Albanaca da narednih nekoliko godina ne mogu da sprovedu restituciju jer imovinu treba da vrate i drugim verskim zajednicama. To je zapravo bio moj predlog koji je naišao i na odobravanje SPC - kaže Bataković.
Prema njegovim rečima, Unosek i Priština nisu još odgovorili na predloge Beograda. Iako je pitanje crkvene imovine kao kriterijuma za određivanje zona zaštite od starta pregovora o zaštiti crkvene i kulturne baštine bilo tačka spoticanja između Beograda s jedne i Unoseka i Prištine, s druge strane, Bataković napominje da je ono ipak postalo tema razgovora. Upitan kako će se znati koje posede kosovske institucije treba da vrate SPC ako nije postignut sporazum o broju i veličini zaštitnih zona oko srpskih manastira i crkava na KIM, Bataković odgovara da očekuje da će "doći do kompromisa između postojeća tri predloga - Beograda, Prištine i Unoseka i Saveta Evrope".

Eskperti Unoseka i Saveta Evrope na KIM

- Predlozi Unoseka i Saveta Evrope, kada je reč o razmerama zona, bliski su našem predlogu. Očekuje se da će eksperti Unoseka, Uneska i Saveta Evrope, koji su tokom juna obišli 15-ak lokacija, od 24. do 27. avgusta u pratnji predstavnika Eparhije raško-prizrenske obići i ostale crkve i manastire na listi od 40-ak spomenika za koje je Beograd predložio zaštitne zone - najavljuje Bataković. Unesko bi trebalo da predstavlja Elka Bakalova, a Savet Evrope Ema Karl Majkl, predsednik Komisije za obnovu crkava i manastira SPC porušenih u martovskom pogromu 2004. godine.

Ostale vestiArhiva