Već prvi dani Uredbe o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta, koju je Vlada Srbije donela 27. jula, ukazuju na njenu nesavršenost – suštinsku i praktičnu.

Inicijativa osvajača olimpijskih medalja da se, kao i u mnogim drugim zemljama, osvajači odličja na olimpijskoj sceni nagrade doživotno novčanim primanjima proširena je i na osvajače medalja na šahovskim olimpijadama i paraolimpiojskim igrama, pa i na svetske rekordere, što je izazvalo dosta reakcija onih koji nisu obuhvaćeni ovim, relativno, rastegljivim kriterijumima.

Bune se osvajači medalja na svetskim i evropskim prvenstvima, pre svega vlasnici većeg broja medalja koji nisu imali dovoljno sreće da trofeje osvoje i na olimpijskoj pozornici. Primedbe imaju i uspešni sportisti iz neolimpijskih sportova koji nisu u konkurenciji za nacionalna priznanja i novčane nagrade i traže da se izjednače sa šahom koji takođe nije olimpijski sport (šahovske olimpijade nisu pod ingerencijom Međunarodnog olimpijskog komiteta)...

Na te primedbe odgovore duguju Vlada i Ministarstvo prosvete i sporta a pre toga neophodno je da donesu tumačenje sopstvene Uredbe, jer su već prve svetske medalje sportista Srbije ukazale na drugu stranu njene nesavršenosti – nepreciznost.

Saopštenje Ministarstva prosvete i sporta da će kajakaši biti nagrađeni „po Uredbi o nagrađivanju sportista” trebalo bi shvatiti „protokolarno” jer niko u ovom trenutku ne može sa sigurnošću da kaže koliku će nagradu dobiti „zlatni” K-4, a koliko novca pripada „bronzanom” K-2.

Uredba predviđa da se za zlatnu medalju u ekipnom olimpijskom sportu dodeljuje nagrada od 250.000 evra u dinarskoj protivrednosti, a u pojedinačnom olimpijskom sportu 15 odsto te sume, ili 37.500 evra u dinarima.

Ako i prenebregnemo činjenicu da su i četvorosed i dvosed osvojili medalje u neolimpijskim disciplinama (trke na 200 m ne nalaze se na programu Olimpijskih igara), pitanje je da li je K-4 ekipa ili ne, jer pojedninac svakako nije. Da li je „sportski” da četvorka podeli istu sumu koja bi, recimo za trijumf na svetskom prvenstvu u fudbalu pripala timu od 23 člana, ili bi K-4 trebalo da dobije četiri individualne nagrade... Primenom tog principa, s jedne strane, moglo bi se doći do apsurda da osmerac sa kormilarom dobije veću nagradu nego, recimo, vaterpolo tim od 13 igrača, a sa druge postoje mišljenja da uspeh u pojedinčnoj konkurenciji, recimo kajakaša u jednosedu, vredi više od uspeha istog tog sportiste u dvosedu ili četvorosedu...

Uz kajak i kanu i srodno veslanje u još dosta sportova postoje „sastavi” koji nisu ekipe, a ni prost zbir pojedinaca. Tenis i stoni tenis imaju dublove, a stoni tenis i ekipna takmičenja na svetskim i evropskim prvenstvima. Atletika ima štafete, streljaštvo ekipna takmičenja i očigledno Uredba će morati da što pre dobije sasvim precizan „tarifni pravilnik”...

Ostale vestiArhiva