Iako nikako da formira vladu, lideri evrozone dali su Grčkoj novu tranšu pomoći od oko četiri milijarde evra, ali su zamrzli jednu milijardu. U Briselu kažu da je to prvi žuti karton, a ako se ne formira stabilna vlada, Atina može da ostane bez novčane pomoći.
Sudbina Grčke je u rukama Grka. Red je došao i na trećeplasirani PASOK, a njen lider Evangelos Venizelos, koji je dobio mandat, pokušaće da formira proevropsku vladu nacionalnog jedinstva.
"Nisam optimista, situacija nije jednostavna. Ipak, postizanje tog cilja je moguće, jer narod želi stabilnost, ostanak u evrozoni, a ne nove izbore", kaže Evangelos Venizelos, lider PASOK-a.
Grci ne mogu da se pohvale da im je kompromis jača strana. U poslednjih 140 godina, političari su samo sedam puta uspeli da sastave vladu od više stranaka. Peta godina u recesiji i rekordna nezaposlenost za mnoge je začarani krug, pa Grci u novom francuskom predsedniku Olandu, koji zagovara privredni rast umesto štednje, vide slamku spasa.
"Posle izbora u Grčkoj, sada je vreme za stvarnost. Ako Grci nisu spremni da ostanu u evrozoni, trebalo bi ih pustiti da odu", kaže Robert Halver sa Frankfurtske berze.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je mere štednje prepisala kao lek za dužničku krizu u evrozoni, odoleva pritiscima. Odbila je zahtev nemačke opozicije da se sporazum o privrednom rastu u Evropi doda sporazumu za budžetsku disciplinu.
"Smanjenje duga i podsticaj privrednog rasta dva su stuba evropske politike, a ne dva puta od kojih se mora izabrati jedan. Rast na osnovu zaduživanja gurnuće Evropu još dublje u krizu, pa zato to nećemo da radimo", kaže Angela Merkel.
U Briselu nervoza raste, pa su učestali kontakti sa novim francuskim predsednikom. Fransoa Oland je u Parizu razgovarao sa predsednikom Evrogrupe Žan-Klodom Junkerom. Susret sa Angelom Merkel planiran je za 15. maj, samo nekoliko sati pošto Oland položi zakletvu. Svi su pod budnim okom evropskih partnera, ali i tržišta.

Ostale vestiArhiva