Jedinstveni birački spisak biće sređen za dvadeset-trideset godina, odnosno onda kada se bude „sredila” državna administracija, pomalo rezignirano je komentarisao Đorđe Vuković, iz Cesida, zamerke na račun nove evidencije birača koja je imala „vatreno krštenje” na izborima 6. maja. Jer, kako je istakao, iako su birački spiskovi u Srbiji za ove izbore bili „za dve klase bolji nego ikada, oni su daleko od dobrih ako hoćemo da budu idealni”.

Resorni ministar Milan Marković, ponosan na istorijski posao izrade Jedinstvenog biračkog spiska (JBS), koji je u Srbiji urađen prvi put od uvođenja višestranačja. On je garantovao da će izbori biti regularni i da je novi JBS urađen u skladu sa najvećim bezbednosnim standardima. Ipak, mnogi ne dele njegovo mišljenje.

„Birački spisak je jedan od najmodernijih u Evropi”, govorio je Marković dok se, na primer, muftija Muamer Zukorlić žalio da je neko iz spiska izbrisao njegove pristalice. Pre izbora je reagovala i Demokratska stranka Srbije jer se u evidenciji neočekivano „pojavilo” oko 260.000 Albanca sa Kosova. Na dan izbora mediji su izveštavali da su se neki birači vraćali sa birališta neobavljenog posla jer nisu bili u biračkom spisku i da je takvih, možda, najviše bilo na KiM.

A onda se, posle glasanja, iz dela opozicije čula optužba da je vlast dopisala pola miliona „nepostojećih i mrtvih” i zaokružila njihove glasove.

Vuković čija je organizacija pomagala u izradi JBS, nema mnogo razumevanja za ove kritike pogotovo što su iz redova opozicije ranije stizale pohvale i ocene da je reč o hrabrom potezu Ministarstva za državnu upravu. On ne spori da novi način evidencije birača pati od dečjih bolesti, ali, kako objašnjava, one nisu vezane za sistem nego za prirodu informacija koje se prikupljaju.

„U biračkom spisku, recimo, postoji osoba koja ima 117 godina i mi znamo da je ona umrla. Na šta bi ličila procedura promene i ažuriranja biračkog spiska ukoliko bi službenik koji u lokalu radi taj posao, to uradio na osnovu sopstvenog mišljenja. To se nigde u svetu tako ne radi. Radi se isključivo po dokumentima. Ili, recimo, porodica ne prijavi svog preminulog. Ima i situacija da se podaci negde zagube između zdravstvene ustanove koja konstatuje smrt, MUP-a i lokalne samouprave… Matične knjige se još sređuju. Ali sve to nema mnogo veze sa biračkim spiskom. Je li neko glasao umesto ovih ljudi? Nije. Ne razumem u čemu je problem”, kazao je Vuković ocenjujući da je sve bilo tako kako opozicija priča već bi bio pokrenut postupak i neko bi morao da odgovara za zloupotrebu.

Za sređivanje biračkih spiskova u Srbiji bilo je krajnje vreme, slaže se Marko Danilović, član Republičke izborne komisije i funkcioner DSS-a. Ipak, dodaje, možda ga je prvo trebalo isprobati na nekim lokalnim izborima.

Opozicija je režimu devedesetih godina često spočitavala da manipuliše biračkim spiskovima, ali je istim tim strankama posle 5. oktobra trebalo više od deset godina da se sami prihvate posla i pokušaju da srede biračke spiskove. Ipak, stalno su govorili o potrebi da se taj posao obavi, iako, treba napomenuti, ni u jednom izbornom ciklusu od 2000. godine nije bilo većih primedaba na neažurirane biračke spiskove. Ministar Marković je na kraju „zagrizao” u taj problem i uz nekoliko puta pomerane rokove, početkom marta ove godine predstavio JBS.

Očigledno ne bi bilo zgoreg da je period između „rođenja” Jedinstvenog biračkog spiska i njegove praktične primene bio duži.

„Nema sumnje da je bilo potrebno da se Zakon o JBS isproba, ali je pitanje da li je sada bila prava prilika za to. Izbori su bili na svim nivoima i to je izazvalo totalni haos. Pokazalo se da veliki broj lica nije upisan u birački spisak i stekao se utisak da je ovaj spisak neuredniji od starih. Mi smo, na primer, još kada smo podnosili naše izborne liste primetili da mnogih koji su nas potpisima podržali nije bilo u biračkom spisku. Dešavalo se u nekim slučajevima da vas nema u biračkom spisku kada dođete da glasate, a kad proverite na internetu prema JMBG pokazuje se da vas ima. Zato je možda ipak trebalo ostaviti njegovu primenu za neke sledeće izbore”, smatra Danilović.

Navodeći više primera na koji način je dolazilo do nekih nelogičnosti sa izvodima iz biračkog spiska, Đorđe Vuković to svrstava u probleme naših naravi, ali i nesređenih prilika u državi. „Problem je kada uvodiš sistem u nesistem”, zaključio je on.

Ostale vestiArhiva