Bundesbanka, nemačka centralna banka, saopštila je kako je izlazak Grčke iz zone evra “uznemirujuć ali izvodljiv”, prenosi engleski "Telegraf".
"Kad su članice evrozone obezbeđivale Grčkoj ogromne svote novca za likvidnost, verovale su da će se primeniti ovi programi (mera štednje) i zbog toga su preuzele veliki rizik. U svetlu novih dešavanja, te rizike ne bi trebalo više povećavati", saopštili su iz Bundesbanke, centralne banke najmoćnije članice EU.
Iz Brisela je došlo nekoliko kontradiktornih informacija šta su zapravo u ponedeljak veče dogovorili ministri finansija. Rojters prenosi neimenovane izvore da je članicama evrozone preporučeno da naprave paket vanrednih mera za slučaj da Grčka izađe iz krize.
Grčki ministar finansija je takve navode oštro demantovao, dok je belgijski ministar finansija Stiven Vanakre novinarima uoči susreta rekao da se sve vanredne mere za slučaj izlaska Grčke iz zone evra svode na jedno:
- Sve odgovorne vlade će razmotriti scenario koji se nadamo da možemo izbeći - kazao je Vanakre.

Nemačka i Francuska posvađane
Angela Merkel ne odustaje od mera štednje, dok se Fransoa Oland zalaže za mere za unapređenje privrednog rasta
U ovom trenutku Evropa je oštro podeljena jer put u donošenju krupnih odluka za budućnost Evropske unije, Francuska i Nemačka ne nastupaju zajedno.
Dok nemačka kancelarka Angela Merkel ne odustaje od mera štednje, novi francuski predsednik Fransoa Oland zalaže se za mere za unapređenje privrednog rasta što samo po sebi dovodi po veće potrošnje.
Uz njega su obe zemlje u recesiji, suočene sa oštrim merama štednje - Italija i Španija, odnosno premijeri Mario Monti i Marijan Rahoj.
S druge strane, Nemačkoj su se pridružile manje zemlje evro zone, Holandija, Finska i Belgija.
Kao reakcija na vesti iz Brisela, akcije na evropskim berzama su oslabile 2,2 odsto, troškovi zaduživanja Španije i Italije su porasli, dok je evro oslabio u odnosu na dolar najviše od avgusta 2010.

Grci nikad nisu bili privrženiji zoni evra
Čak 70 do 80 odsto Grka želi da zadrži zajedničku valutu. Da je to sve teže i da sve manje njih veruju u takav ishod, pokazalo se odmah nakon što su objavljene vesti da će se ići na nove izbore jer grčka proreformska Vlada nije formirana. U prvoj nedelji je povučeno dva odsto štednje iz banaka ili oko dve milijarde evra, prenosi britanski "Ekonomist".
Nova istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Siriza, grčka levičarska partija, koja je protiv mera štednje, osvojila najveći broj ili 20,5 odsto glasova na ponovljenim izborima 17. juna.

Ostale vestiArhiva