Gradska čistoća sakupi pet puta više plastične ambalaže mesečno nego što može da preradi, ali kada bi sistem prikupljanja i reciklaže bio razvijen u celoj Srbiji, država ne bi morala da uvozi sirovine za pravljenje plastike, bilo bi više mesta na deponijama, a manje đubreta po ulicama.

Kontejneri za plastičnu ambalažu, postavljeni u četiri beogradske opštine, napune se za jedan dan. U reciklažnom dvorištu Gradske čistoće čeka se presa većeg kapaciteta jer postojećih pet ne može da ispresuje 25 tona plastike prikupljene po gradu. Dragan Ignjatović, direktor Gradske čistoće, očekuje da će sredinom septembra ta presa velikih kapaciteta biti gotova. "Već početkom oktobra ćemo ići mnogo jače nego do sada i mislim da ćemo uspeti da pokrijemo veći deo opština, ne mogu da kažem da ćemo odmah svih 10, ali do nove godine biće svih 10", kaže on.

U Srbiji plastičnih flaša ima svuda, na ulicama, u rekama, a ipak se velike količine sirovina za pravljenje plastike uvoze. Problem sakupljanja plastičnog otpada za sada se rešava sredstvima iz budžeta, odnosno sredstvima svih građana. Ministar za nauku Aleksandar Popović kaže da apsolutno preciznih podataka nema, ali da se sigurno radi o milionima evra. Ministarstvo nauke će u septembru ponuditi dve vrste uredbi privrednim subjektima. Jedan predlog je uvođenje klasičnog depozitnog sistema, odnosno kaucija, a drugi je da se firme obavežu da će reciklirati određeni procenat otpada koji proizvedu. Popović kaže i da je Ministarstvo spremno da prihvati neko treće rešenje. "Kazne će biti žestoke. Ako neko misli da neće morati da uradi ono za šta se obavezao pred državom i ako bilo ko misli da može da prevari državu, dokazaće na sopstvenom primeru da je pogrešio", kaže on.

Država će sklapati višegodišnje ugovore s firmama, a količina koju će one reciklirati biće veća iz godine u godinu. Popović navodi da će tom merom biti ubrzana reciklaža u Srbiji, a da će biti i ekonomske dobiti za državu.

Ostale vestiArhiva