Demonstracije, koje su organizovali najveći radnički sindikati u Italiji, dolaze dan nakon poslednjeg u nizu napora Montijeve vlade da spreči širenje dužničke krize u evrozoni.
Na protestu je zahtevano da vlada koja nije pobedila na izborima, uđe mnogo odlučnije u borbu sa ekonomskom krizom i da se konačno uhvati ukoštac sa utajom poreza.
"Neophodno je da se promeni pravac političkog delovanja i da se preduzmu konkretni koraci", rekla je lider jedog od najvećih sindikata Suzana Kamuso.
Protest je organizovan i u Bolonji, gde je danas boravio premijer Monti, i tu je došlo do sukoba demonstranata sa policijom.
Pripadnici policije sukobili su se sa grupom koja Montijev kabinet naziva "bankarska vlada", kada su njeni članovi počeli da bacaju kese sa farbom na prostorije Dojče banke.
Javni dug Italije skoro je dostigao 120 odsto bruto domaćeg proizvoda, a zemlja je zvanično u recesiji, jer treći kvartal zaredom beleži negativnu stopu privrednog rasta.
Italijanska vlada juče je odobrila mere vredne 80 milijardi evra usmerene na podsticanje ekonomskog rasta, oblikovanje prevelikog državnog sektora i smanjenje nacionalnog duga.
U proteklih sedam meseci, koliko je na vlasti, Montijeva vlada sačinjena od tehnokrata izvršila je smanjenje penzija, reforme tržišta rada kako bi radnici bili lakše otpuštani i povećanje poreza čime je dodatno ugrožen budžet običnog Italijana koji pokušavaju da se izbore sa nedaćama i nezaposlenosti među mladima od 36 odsto.
Monti je rekao da su poslednje mere signal za početak "druge faze" programa njegove vlade za podsticaj rasta ekonomije koja je duboko u recesiji.
Na mitingu na kojem su bile primetne raznobojne zastave sindikata i baloni, penzioneri su naveli da njihova primanja nisu dovoljna za celi mesec, posebno nakon rasta poreza na imovinu dok su upozorili da njihova deca imaju vrlo malo izbora kada su u pitanju radna mesta.
Brojni radnici, koji su danas protestovali, suočavaju se sa problemom između rada i penzije koji je izazvala Vladina reforma penzionog sistema.
Reformom su ugroženi radnici koji su dobrovoljno otišli u penzije a uzeli su otpremnine čija je visina bila predviđena do početka primanja penzija.
U sklopu reforme, vlada je podigla starosnu granicu za odlazak u penziju čime je napravljen jaz u finansiranju najmanje 65.000 a najviše 390.000 radnika.

Ostale vestiArhiva