Zato i ne čudi što je odluka Vlade Kosova o prodaji preduzeća za distribuciju i snabdevanje strujom izazvala veliko interesovanje stranih investitora.

Ponudu su dale dve kompanije iz Turske, a firma bivšeg komandanta NATO Veslija Klarka zatražila je licencu za istraživanje rezervi kako bi proizvodila sintetičku naftu iz uglja. Namera je da se proizvodi do 100.000 barela nafte dnevno.

U Ministarstvu za Kosovo i Metohiju kažu da niko nema pravo da koristi naše bogatstvo i otima milijarde koje pripadaju Republici Srbiji. Prema procenama, od ukupnih rezervi uglja u Srbiji 76 odsto je na Kosovu i Metohiji.

Goran Bogdanović, ministar za KiM, kaže da "sve dok se sporna pitanja u vezi imovine Srbije ne regulišu na legalan i legitiman način, niko nema pravo da beskrupulozno otima milijarde koje pripadaju Srbiji. Ako se oko toga ne dogovorimo ili ne dođemo do kompromisa, bićemo primorani da se obratimo međunarodnim sudskim instancama".

Vlada Srbije, objašnjava Bogdanović, celokupan pravni okvir i dosadašnju praksu privatizacije na Kosovu i Metohiji smatra nelegalnom, nelegitimnom i nesaglasnom sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Iako je uredbama Unmik ovlastio sebe da može da upravlja društvenom i državnom imovinom u ime Srbije, ali ne i da njome raspolaže (rasprodaje, daje u zakup...), to je ipak činjeno. A radi se o pravom bogatstvu.

"Rezerve uglja na Kosmetu su impozantne. Naše poslednje studije pokazuju da je potencijal na KiM dovoljan za dve termoelektrane, a to je struja za sto godina", kaže prof. dr Dragoman Rabrenović, sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i dodaje da Srbija nikako ne bi trebalo da se stavi po strani kada je reč o ovom potencijalu.

Na teritoriji KiM, navodi profesor Rabrenović, nalaze se dva ugljena basena - Kosovski i Metohijski. Kosovski zahvata površinu veću od 5.000 kvadratnih kilometara, a u ovom basenu su procenjene rezerve uglja na više od 6,5 milijardi tona.

Metohijski basen nije u celosti istražen do perioda kada je Srbija imala ingerenciju nad tim prostorom. Poznato je da se pod ugljem nalazi više od 100 kvadratnih kilometara, a orocenjena količina rezervi slična je onoj u Kosovskom basenu.

Ostale vestiArhiva