Sa novim planom Brisel bi imao mnogo veća ovlašćenja nad nacionalnim budžetskim politikama.
Najviši evropski zvaničnici pozvali su države evrozone da međunarodnim vlastima daju ovlašćenje da zahtevaju promene u svojim nacionalnim budžetima, u okviru šireg plana za očuvanje evra i jačanje unije.
Plan, koji je danas objavljen na vebsajtu Evropskog saveta, sastavili su predsednici Saveta Herman van Rompej, Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, Evrogrupe Žan-Klod Junker i Evropske centralne banke Mario Dragi.
"Veće udruživanje u donošenju odluka o budžetu i efikasni mehanizmi za sprečavanje i ispravljane neodrživih fiskalnih politika u svakoj državi članici od suštinske je važnosti", navodi se u izveštaju koji će biti razmatran na samitu EU u četvrtak i petak.
Time bi, dodaje se u izveštaju, gornje granice za godišnji budžetski bilans i državni dug pojedinačnih članica mogle da bude zajednički dogovarane.
Ako zemlja ne bi poštovala budžetska pravila, mogle bi da se zahtevaju promene na nivou evrozone.
Planom je predviđeno i stvaranje bankarske unije sa jednim centrom vlasti koji bi obezbeđivao bankarske depozite i imao ovlašćenja da zatvori ili direktno dokapitalizuje banke, uz pomoć evropskog fonda za zajmove.
Otvaranje kancelarije za evropske finansije koja bi kontrolisala centralni budžet i nadgledala nacionalne budžete takođe je deo plana.
Barozo je na konferenciji za novinare rekao da nepreduzimanje nikakvih mera nije opcija i da je "veliki skok napred sada neophodan". On je istakao da plan predstavlja "odlučujući momenat za evropsku integraciju", preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
Vodeći princip je, prema njegovim rečima, da "veća solidarnost i veća odgovornost moraju da idu zajedno".
Van Rompej je ponudio da napravi "posebnu i vremenski ograničen plan za postizanje prave ekonomske i monetarne unije". On je izrazio očekivanje da će na samitu EU biti postignuta saglasnost o načinu za ostvarenje napretka.
Predlog izgleda ima za cilj da ohrabri Nemačku da prihvati veću fiskalnu integraciju, kao što su zajedničke evroobveznice, koje smanjuju rizik da pojedinačne zemlje traže zajam, navodi AP.
Mnoge vlade izvan evrozone pozivale su na izdavanje evroobveznica, koje bi omogućile zemljama koje nisu u situaciji da pozajme novac po komercijalnim uslovima da to učine po niskim kamatnim stopama.
Nemačka se, međutim, protivi toj ideji, jer bi države mogle da dobiju jeftinije zajmove, a ona bi mogla da bude izložena većim troškovima, osim u slučaju veće fiskalne unije i evropske kontrole nacionalnih budžeta.

Ostale vestiArhiva