BEOGRAD - Samo nekoliko dana pošto se od zvaničnika privremene vlade Kosova čulo da će uskoro formirati svoju vojsku, predsednik privremene pokrajinske vlade Agim Čeku počeo je, prema pisanju štampe na albanskom jeziku, da obavlja i neke pripreme za formiranje obaveštajne službe Kosova.

Premda prištinska štampa tvrdi da je vlada Kosova od Unmika nedavno dobila načelnu dozvolu za legalizovanje sada nezvanične Kosovske obaveštajne službe, inače tvorevinu Demokratske partije Kosova Hašima Tačija i Fatmira LJimaja, ipak zvanična dozvola Unmika za njeno formiranje još ne postoji. I pored ovoga, list Koha ditore tvrdi da je Čeku sa predstavnicima ŠIK-a (albanska obaveštajna služba), dogovorio detalje o formiranju ove službe.

Zoran Dragišić, vojni analitičar, podseća da na Kosovu još od 1997. godine postoje raznorazne obaveštajne službe koje su snabdevale podacima OVK. S toga je, kaže on, ova sadašnja priča samo podsećanje na njihovo postojanje.

- Obaveštajna služba nije, međutim, samo obeležje neke države, već ovakve službe imaju sve jače privredne ili političke strane u svetu, kao i pojedini entiteti. U ovom slučaju, Albanci ipak sada insistiraju na ovim službama više zbog politike, nego li zato da bi one imale tehničku ulogu. Iako formiranje obaveštajne službe nema težinu kao formiranje vojske. Međutim, naši političari bi trebalo da reaguju na ove najave - kaže Dragišić.

Priština već poodavno pokušava da se nametne kao partner međunarodnim službama u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala čime i opravdava svoju potrebu za postojanje obaveštajne službe. S druge strane, nije tajna da na Kosovu Al kaida ima svoju mrežu, da je finansijski, ali i u ljudstvu, pomagala OVK i pružala joj logističku podršku. I danas na prostorima Kosova i Metohije ima mudžahedina, a najpoznatija je jedinica Abu Bekir Sidžik koja deluje na severu Kosova, u južnoj Mitrovici.

Inače, Kosovska informativna služba, ili tajna služba Kosova, nastaje od obaveštajnih ogranaka Kosovskog zaštitnog korpusa, Kosovskog informativnog centra Demokratskog saveza Kosova i obaveštajno-kontraobaveštajnih struktura bliskih Demokratskoj partiji Kosova i Alijansi za budućnost Kosova.

Uz ove partijske tajne službe, kako analitičari u Beogradu tvrde, na Kosovu deluje i ona služba koju je formirala albanska mafija. Ona ima široko razgranatu mrežu u Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji i u zemljama Evropske unije. Prema nekim procenama, na Kosovu u nezvaničnoj Bezbednosnoj agenciji nalazi se oko pedesetak oficira Sigurimija i penzionisanih generala albanske armije. Ova služba je, međutim, samo jedna od više desetina tajnih službi koje trenutno deluju. Ideju o ozvaničenju njihovog rada imao je još, sada već bivši, kosovski premijer Bajram Redžepi, koji je pre dve godine najavio da će biti formirana služba bezbednosti, čiji bi zadatak bio da pruža sigurnost za sve stanovnike pokrajine.

Premijer Redžepi je tada tvrdio da je Kosovu potrebna obaveštajna služba jer je to praksa u svim zemljama.
Srbi sa Kosova, upućeni u tamošnje prilike, tvrde, međutim, da u Pokrajini već postoji tajna policija čiji je cilj - kontrola i sprečavanje Srba da se po potrebi eventualno organizuju. Oni su ubeđeni da na Kosmetu već postoji razrađen sistem prisluškivanja, koji Albanci koriste ne samo da bi kontrolisali srpsko stanovništvo, već i da bi "pratili sve one pojedince koji bi mogli da ugroze albanske planove".

Neki analitičari, pak, tvrde da je Bezbedonosna kosovska agencija toliko moćna da preko svojih finansijera (albanska mafija), ima upliv i u srpsko podzemlje i može da organizuje akcije sve do Beograda.
S druge strane, potreba Prištine za postojanjem ove službe ima i politički cilj - odražavanje državotvornosti Kosova i, u funkciju obaveštajno-kontraobaveštajne zaštite vlade i institucija Kosova.
Kao ključnog organizatora i ujedinitelja različitih službi bezbednosti na Kosovu, analitičari navode američkog diplomatu Vilijema Vokera, dok su kao instruktori u ovim službama uključeni obaveštajci iz albanske tajne službe ŠIK.

ŠIK I U BEOGRADU?

Prema nekim tvrdnjama, Kosovska tajna služba već ima jaku obaveštajnu mrežu u Makedoniji, a i u Srbiji, i to na području opština Bujanovac, Medveđa i Preševo, koje se među prištinskim zvaničnicima odavno naziva "istočnim Kosovom". Pojedinci u Srbiji upozoravaju i da će kosovski Albanci ojačati i svoju analitičku službu praćenja srpskih medija i pisanja o Kosovu i Metohiji, a u planu je i kupovina političkih i drugih informacija od raznih NVO u Beogradu.

Ostale vestiArhiva