Obeležavanje godišnjice oružane akcije protiv nacističke okupacije u ratnoj Evropi počelo je danas polaganjem venaca i zapaljenim svećama kod Groba neznanog junaka u Varšavi.
U "momentu V" kada je izbio ustanak, u 17 časova, svake godine od pada komunista kada se godišnjica nije obeležavala - da se ne bi umanjio značaj oslobodilačkih operacija sovjetske Crvene armije, kada Varšava zastane, preživeli ustanici i političari položiće vence pred spomenik poginulima na groblju Povonzki.
"Godišnjica Varšavskog ustanka je i najveći i najbolniji praznik našeg grada. Sećamo se zbivanja koja su promenila Varšavu i njene žitelje. Promenili su i oblikovali i noviju istoriju Poljske", kazala je danas pred Grobom neznanog junaka gradonačelnica Hana Gronkjevič Valc.
Ona je medijima danas rekla da je Varšavski ustanak iako ugušen, imao značaj i posle rata - smatra se da je u momentima kriza Sovjetski Savez oklevao da u Poljskoj vojno interveniše kao što je učinio 1956. godine u Madjarskoj i 1968. godine u Čehoslovačkoj, jer je Kremlj navodno strahovao da kod Poljaka takva intervencija ne bi prošla bez opšteg krvoprolića.
Ustanak je počeo 1. avgusta 1944. godine posle procene, pokazalo se pogrešne, rukovodstva poljske Zemaljske armije na čelu sa generalom Tadeušom Borom Komorovskim, da će trajati nekoliko dana i završiti se uspehom jer su trupe sovjetske Crvene armije napredovale ka Varšavi.
Ustanak je završen kapitulacijom nakon 63 dana krvavih borbi u kojima je poginulo ili streljano 18.000 ustanika i oko 180.000 civila, žitelja Varšave.
Vojni zarobljenici su odvedeni u logore, deo civila proteran iz grada, deo Varšavljana odvučen na prinudni rad u Nemačku, deo u koncentracione logore.
Nacističke okupacione vlasti pogazile su dogovorene uslove i odredbe kapitulacije i sistematski, za odmazdu, rušile grad - spomenike, škole, crkve, biblioteke, a spaljen je i deo arhiva i umetničkih dela.

Ostale vestiArhiva