Prema saznanjima „Blica“, Brisel zasad nije potpuno precizirao sve stavke, ali postoji nekoliko uslova među kojima su i rešenje pitanja severa Kosova, odnosno funkcionisanja tamošnjih institucija i zahtev da Beograd ne opstruiše članstvo KiM u međunarodnim institucijama.
Dobro upućeni izvor „Blica“ kaže da trenutni generalni zahtev - normalizacija odnosa - ne podrazumeva i faktičko priznavanje statusa Kosova. Normalizacija odnosa, na čemu se insistira, praktično znači da se između Beograda i Prištine postignu sporazumi i urede odnosi tako da šta god da se dogodi na terenu, ne pravi opstrukcija.
Vlastima u Beogradu i Vladi i Predsedništvu već sada je poznato da agenda Brisela sadrži primenu svega što je dogovoreno tokom dosadašnjih razgovora, postizanje rešenja za telekomunikacije, uspostavljanje političkog dijaloga, dogovor o načinu rada institucija na severu i da Beograd ne opstruiše članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
- Ali, još uvek nije poznato koji nivo dogovora će biti presudan za dobijanje datuma pregovora. To će, svakako, Brisel jasno staviti na znanje vlastima u Beogradu. Primera radi, da li će već za datum pregovora zahtev biti i da ne bude prepreka za Kosovo na putu da postane član UN ili ne - kaže sagovornik „Blica“ iz diplomatskih krugova.
Kada je reč o institucijama na severu, izvesno je da će iz Brisela tražiti da one na terenu ne mogu delovati potpuno samostalno. Stav je da nema podele Kosova i da nema pripajanja severa centralnoj Srbiji. Ono o čemu će nove vlasti morati da pregovaraju jeste na koji će način srpske institucije na severu Kosova funkcionisati u okviru sistema Prištine.
Zasad nije poznat model koji će Brisel staviti na sto. Nezvanično se navodi da bi na severu trebalo da se oformi asocijacija opština koja će imati posebne veze sa Beogradom, ali preko Prištine - opcija nalik Ahtisarijevom planu. Rešenje pitanja severa podrazumeva i da na tom prostoru ne deluju pripadnici MUP Srbije.
Nivo političkog dijaloga, odnosno da li će biti na predsedničkom ili premijerskom nivou, tek treba da se precizira. Vlada Srbije od formiranja još nije raspravljala o eventualnoj platformi za pregovore.
Šef Unmika Farid Zarif saslušao je u razgovoru sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem njegovu inicijativu da se UN aktivno uključe u dalji tok pregovora Beograda i Prištine i istakao potrebu da se dijalog podigne na viši nivo.
- Rukovodstvo će tokom avgusta raspravljati o platformi za razgovore sa Prištinom - rečeno je juče „Blicu“ u Vladi, a predsednik Skupštine Nebojša Stefanović najavio je da će parlament „vrlo brzo utvrditi platformu za nastavak pregovora o Kosovu“.
Namera Brisela je da pregovori otpočnu u septembru, a želja sadašnje vlade da do kraja godine dobije datum pregovora.

Ban Ki Mun: Neophodan kompromis
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun oštro je kritikovao kosovsku policiju zbog serije propusta u protekla tri meseca, navodi se u izveštaju generalnog sekretara UN koji je podeljen ambasadorima država članica Saveta bezbednosti posle Banove posete regionu.
Generalni sekretar UN uputio je ozbiljne kritike i međunarodnoj zajednici, navodeći da izostanak širokog konsenzusa u velikoj meri otežava postizanje neophodnih kompromisa u procesu rešavanja problema između Beograda i Prištine.
Savet bezbednosti UN će izveštaj Ban Ki Muna razmotriti na sednici zakazanoj za 21. avgust i očekuje se da na toj sednici Rusija ponovo zatraži objašnjenja o uvežbavanju libijskih i sirijskih ustanika na Kosovu, javila je Radio-televizija Srbije. Ban Ki Mun je upozorio na ozbiljne probleme s kojima se suočavaju manjinske zajednice na Kosovu, kao i na mali broj prognanih Srba koji su se u protekla tri meseca vratili na Kosovo. Ban Ki Mun je kao glavne razloge za mali broj povratnika naveo ubistvo dvoje Srba u Talinovcu, napade na srpske kuće i vozila, kao i pretnje fantomske Albanske nacionalne armije srpskim povratnicima.

Ostale vestiArhiva