Kacin je to izjavio tokom posete firmi Jugoremedija rekavši da je ta poseta za njega dragocena i da očekuje brz rasplet krize te farmaceutske fabrike.
Kacin je u Zrenjaninu, prilikom posete Jugporemediji, ukazao da su dvojica njenih funkcionera pritvorena "na osnovu famoznog člana 359 krivičnog zakona koji se u zadnje vreme često zloupotrebljavao za potrebe reketiranja i vršenja pritiska na investitore u Srbiji a oni koji bi to rekli su, po pravilu, dobili mogućnost da o tome razmišljaju u samoći na duže vreme", u zatvoru.
Kako je rekao, za takvu Srbiju nema mesta u EU, i nastavio:
"Srbija mora konkretnim odlukama i postupcima ubediti države članice EU da je privržena i posvećena približavanju i poštovanju zakona i da ne dozvoljava zloupotrebu zakona za pojedinačan interes, protiv šireg društvenog interesa".
Jugoremedija je u velikoj finansijskoj krizi, zaposleni mesecima ne primaju platu, malo ih uopšte dolazi na posao, a vršilac dužnosti direktora Zdravko Deurić i još troje rukovodilaca su avgusta uhapšeni zbog sumnje da su preduzeće oštetili za 600.000 evra.
Srbija mora odgovoriti da li želi da ima farmaceutsku industriju ili ne, rekao je Kacin. Jer, ako Srbija to želi, onda mora postupiti drugačije.
Govoreći o 24 privatizacije u Srbiji koje je EU označila kao sporne, Kacin je ukazao da je i Srbija sama, sa svojim institucijama, došla do procene koje su privatizacije sporne i šta bi trebalo uraditi.
"Ali to što vam govorim je zloupotreba člana 359 u vezi tih privatizacija na svojevrstan način i to što se u ovom slučaju desilo, sa pritvaranjem dve osobe (iz Jugoremedije) je meni teško razumeti i rekao bih da je to onaj poslednji grč vlasti koja je otišla i koja još odlazi", istakao je Kacin.
Do današnje posete Kacina došlo je na poziv nedavno uhapšenog direktora Jugoremedije Zdravka Deurića i Branislava Markuša koji su ga pre dva meseca pozvali radi razgovora o, kako su naveli, ispravljanju grešaka u privatizaciji i sprovođenju rezolucije Evropske unije povodom 24 sporne privatizacije.
Podsetimo, EU od Srbije već neko vreme očekuje rešavanje 24 sporne privatizacije od kojih su neke Luka Beograd, C market, Novosti, Nacionalna štedionica i slučajevi pomenuti na početku naše priče.
Pre evropskih institucija isto je učinio i Savet za borbu protiv korupcije, ali bez dovoljno odjeka u javnosti.
Jugoremediju je 2002. godine kupila makedonska firma "Jaka 80", čiji vlasnik je Nišlija Jovica Stefanović - Nini. Posle višemesečnog štrajka većeg dela zaposlenih koji su manjinski akcionari Jugoremedije, država je raskinula privatizaciju zbog nepravilnosti za koje je odgovoran Stefanović.

Ostale vestiArhiva