SAITAMA, 26. avgusta – Reprezentacija Srbije i Crne Gore, poslednji ostatak relikta zvanog SFRJ, odigrala je u osmini finala Svetskog prvenstva u Japanu poslednju utakmicu i preselila se u istoriju: Španija – SCG 87:75 (20:10, 23:21, 23:21, 21:23). Kao i himna „Hej Sloveni” pod kojom je osvojeno 14 zlatnih medalja na velikim takmičenjima.

„Plavi” su otišli u zaborav u letargičnom stilu, kao da su jedva čekali poslednji zvuk sirene, pakovanje stvari i povratak u Beograd. Ili je tako samo izgledalo zbog očite nemoći, čak i nedoraslosti u odnosu na špansku reprezentaciju.

Okončana je iluzija da još predstavljamo respektabilnu silu. Ako nas neko još i ceni, to čini zbog naših nekadašnjih zasluga.

Iluzija je završena. Više nemamo sa čim da se zavaravamo i da govorimo da smo aktuelni svetski šampioni. Srbija mora da krene od nule, da se ugleda na mnoge zemlje koje su nekada pohađale jugoslovensku školu košarke i u međuvremenu je i prevazišle.

Španija, sa mnogo boljim individualnim kvalitetom, bila je apsolutni favorit, ali ta činjenica nije previše uticala na motivaciju našeg izabranog tima. Kao da nije bilo kolektivne spremnosti da se u utakmicu uđe žestoko, da se zaoštri sa rivalom koji često u nokaut borbama pokazuje psihološku labilnost. Ali, nas je pre ovog meča pobedio osam puta uzastopno. Epilog: za neutralne posmatrače dosadna utakmica u kojoj je četvrtfinalista bio poznat već posle uvodnih minuta.

Pokušaj nadigravanja Španci su kaznili žestoko. Iz prvih šest napada ubacili su devet poena, jednom su neometani promašili, drugi put im je lopta otišla u aut. Miličić je prva tri šuta u dva startna napada promašio, to je bio nagoveštaj eliminacije. Prednost „crvene furije” je progresivno rasla, dvojica igrača na čijim sposobnostima su se „plavi” bazirali u Japanu – Darko Miličić i Igor Rakočević – do 13. minuta šutirali su zajedno 15-3. Miličić 10-2, Rakočević 5-1.

Međutim, naši momci nisu uspevali ništa ni da odbrane. Hoze Kalderon koji se redovno proslavi protiv „plavih”, i ovoga puta se šetao kroz prednju liniju i stizao pod sam koš. Pau Gasol je takođe lako poentirao, tako da se na parketu još u trećem minutu drugog perioda našla alternativna postava Španije.

U 14. minutu zaostajali smo 13 poena, pokušaj ubrzavanja igre sa željnim dokazivanja Markom Marinovićem doneo je kratkotrajni napredak, smanjili smo na minus sedam, to je bilo sve što smo učinili. Ili, bolje rečeno, što je reprezentacija u ovom sastavu i mogla da učini.

I pored vođstva Španije početkom poslednjeg perioda od 20 poena, na kraju je razlika ispala sasvim podnošljiva. I to za naslednike tima koji je branio dve titule prvaka sveta, iz Atine 1998. i Indijanapolisa 2002. Nekad bilo, već sa dubokom setom možemo da se sećamo tih zlatnih vremena.

Dvorana: „Super arena”. Gledalaca: 9.000. Sudije: Raš (SAD), Homsi (Kanada), Vaskez (Portoriko).

ŠPANIJA: P. Gasol 19, Garbahosa 6, Navaro 7 (jedna trojka), Himenez 2, Kalderon 13, Fernandez 18 (3), B. Rodrigez, Mumbru 8 (2), S. Rodrigez 2, M. Gasol 9, Kabezas 3, Rejes. Selektor: Ernandez.

SRBIJA I CRNA GORA: Avdalović, Jorović 5 (1), Rakočević 11 (1), Miličić 18, Nikolić 2, Raičević 9 (1), Popović 10 (1), Tripković 3 (1), Marinović 15 (1), Perović, Ilić 2, Aškrabić. Selektor: Šakota.

Ostale vestiArhiva