Prema pisanju lista, najlakši način da se dođe do Sirije je avionom do juga Turske, prelazak granice sa falsikovanim pasošem do malog sirijskog grada Atmeha, koji predstavlja glavnu bazu i potom front.
Nakon desetodnevne obuke koja nema za cilj da veterane džihada obuči kako da pucaju, već kako da komuniciraju i rade zajedno, oni dobijaju prevodioce i kreću u borbu.
S obzirom da dolaze iz desetak zemalja neophodni su im prevodioci, tako da svaka jedinica ima po jednog.
Sirijski borci mudžahedine zovu "turska braća", a pojedinima od njih je dozvoljeno i da formiraju svoju jedinicu poput Čečena.
Što se tiče sirijskih pobunjenika, veterani džihada kažu da im ne nedostaje hrabrost, ali da su neiskusni i da ne razlikuju metak ispaljen iz Kalašnjikova i snjapera, te da bi svi zajedno poginuli da se kojim slučajem bore protiv Amerikanaca.
Oni smatraju da je očigledno da sirijska vojska dobija bitku, ali ne žele to da kažu pobunjenicima da im ne bi uništili moral i ističu da će ostati u Siriji dok god im Alah da snage da ostanu, odnosno dotle dok možda neka od stranih sila ne pomogne Sirijicima.
"Gardijan" navodi da se nekoliko stotina mudžahedina iz Turske, Alžira, Saudijske Arabije, Sirije i Rusije borilo na strani bosanskih muslimana od 1992 do 1995. godine u Bosni i Hercegovini.
Saudijci i Jordanci su pomogali čečenskim separatistima u borbi protiv ruske vojske, a na hiljade stranih boraca borilo se u Iraku protiv Amerikanaca - većinu su činili Saudijci, ali ih je bilo i iz Sirije, Jordana i Jemena.
Sada se borci iz Čečenije, Pakistana, Libije, Saudijske Arabije bore sa pobunjenicima u Siriji protiv sirijskog predsednika, navodi britanski list.

Ostale vestiArhiva