Predsednik Bundestaga Norbert Lamert je pozvao na jačanje zajedništva u Evropi, istakavši da se više ne moraju rušiti zidovi, ali da je za ujednjenje Evrope potrebna razumna i dalekovida politika, kao i građani "koji će se angažovati za zajedničku evropsku ideju".
Lamert je podsetio na "evropsku dimenziju" nemačkog ujednjenja i rekao da bez prevladavanja evropskih podela ne bi bilo nemačkog jedinstva.
On je ocenio da je ponovno uspostavljanje državnog jedinstva Nemačke bilo pretpostavka za zajedničko prerastanje Evrope u jednu uniju zapadno-srednje i istočnoevropskih država i upozorio na pasnost da evropska ideja bude uskraćena pred ekonomskim pitanjima.
"Evropa je više nego jedna uprava, više nego birokratija, više nego jedan pravac, više nego ugovori i ona je, takođe, više nego evro...", rekao je Lamert i naglasio da Nemačka i Evropa nisu dve odvojene dimenzije.
Dalji razvoj Evrope je u nemačkom interesu, naglasio je Lamert na svečanosti, na kojoj su bili nemački kancelar Angela Merkel, predsednik države Joahim Gauk i drugi političari i gosti.
Kardinal Rajnhard Marks i evangelistički pokrajinski biskup Hajnrih Bedford-Štrom su ukazali na posebne obaveze Nemačke za budućnost Evrope i upozorili na nemački samostalni put ili nadmoć i prepotenciju.
"Mi nismo sami kao Nemci na tom putu, nego smo tu kao Evropljani", rekao je Marks, katolički biskup u Minhenu i naglasio da bez bez evropskog zajedništva ne bi bilo ni nemačkoj jedinstva.
Kada je reč o prazniku ujedinjenja, mediji pišu da je narodu više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine, kada je pao Berlinski zid, kao kraj DDR i konflikata Istoka i Zapada i dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama, od oficijelnog, parlamentarnog proglašnja ujednjenja 3. oktobra 1990. godine.
Centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog ujedinjenja se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, Gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica - ovaj put je to bila Bavarska, čiji je predsednik vlade Horst Zehofer iz Hrišćansko-socijalne unije predsednik Bundesrata.
Nemačka je 22. godišnjicu od ujedinjenja obeležila u narodnim festivalom u Berlinu, gde se ispred Brandenburške kapije okupilo više hiljada građana ove 82- milionske države, ali i turista, koji su planirano i neplanirano doputovali u nemačku prestonicu.
Posle 22 godine života u zajedništvu, razlike između istoka i zapada i dalje postoje, a kada je reč o predsedniku države, istočnom Nemcu Gauku i kancelaru, takođe istočnoj Nemici Merkel - njihovo poreklo, prema poslednoj anketi, za 64 odsto Nemaca ne igra nikakvu ulogu i ta većina Nemca kaže da im je svejedno odakle je ovih dvoje političara.
Ipak, većina Nemaca, oko 50 odsto, želi da istočnonemačke pokrajine više ne pomaže finanijski, a 46 odsto bi želelo da se finansijska pomoć zadrži, pokazuje anketa.
Kada je reč o Nemačkoj 22 godine posle ujedinjenja, statistika često pokazuje da nije baš sve "ispeglano" i ujednačeno i da mnogi na zapadu države smatraju da istok ne treba dalje pomagati, ali i da oni na istoku, koji se "rvu" s privrednim mukama, osećaju "žal" za prošlim vremenima, iznad svega za sigurnošću radnog mesta.

Ostale vestiArhiva