BEOGRAD - Ne postoji vrsta ni količina droge koju od Albanaca sa Kosova i Metohije nije moguće naručiti, a svaka isporuka se ugovara pod uslovom da jedan čovek iz tabora naručioca odsedi u taboru isporučioca dok se transfer ne obavi, kaže izvor „Blica“ iz MUP-a Srbije.

- Za krijumčarenje se obično angažuje profesionalni vozač, koji i ne zna u kakav se rizik upušta. Njemu se kaže da treba da preveze neku robu, plaćen je po turi i tu je za njega kraj priče. Međutim, glavni posao pored njega, u pratnji uvek nadgleda čovek koji je uključen u celu narko-mrežu. Čovek koji zna ko kome i gde šalje drogu i koji preuzima novac - kaže naš izvor.

Takav scenario primenjen je i prošlog ponedeljka kada su se dvojica Albanaca, vozač i njegov saputnik sa 45 kilograma heroina, koji je bio skriven u rezervnom točku šlepera, zaputili iz Preševa ka Italiji. Bez problema su prešli granice Srbije, Hrvatske i ušli u Sloveniju, ali su pali na prelazu Vrtojba, između Slovenije i Italije. Tek tada se carinicima učinilo sumnjivo što je šleper prazan pa je urađen detaljan pregled vozila.

Rezultat te kontrole je najveća zaplena heroina ove godine u Sloveniji. Unajmljenom vozaču i njegovom saputniku, koji je glavni trag policiji u potrazi za naručiocima heroina, određen je pritvor.

- Albanska mafija i narko-dileri, prema podacima američkog FBI-ja, preuzeli su prvenstvo na svetskom tržištu droge, ostavljajući iza sebe kolumbijske kartele, italijansku mafiju i komoru, japanske jakuze i kineske trijade. Centri narko-dilera su Priština, Peć i Prizren, a marihuana, heroin, hašiš, kokain i druge droge na Kosovo stižu iz Avganistana, Irana i Pakistana, preko Albanije i Makedonije. Sa Kosova se u Evropu i Ameriku plasira 40 odsto heroina, a na zapadnoevropsko tržište svakog meseca po pet tona - kaže izvor „Blica“.

Albanskoj narko-mafiji, poslednjih meseci na ruku je išlo i značajno povećanje proizvodnje heroina u Avganistanu. Odatle se grana nekoliko puteva droge ka zapadnoj Evropi.

Srbija se nalazi u središtu takozvane balkanske rute, preko koje se iz Bugarske droga krijumčari dalje ka Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji i Austriji.

Ovakav položaj Srbije omogućio je i aktivnu ulogu i našim dilerima, koji drogu nabavljaju preko Bugara i Turaka, ali i od Albanaca sa Kosova. Droga stiže preko Velikog Trnovca, Preševa i Bujanovca, a glavni srpski narko-centar je Novi Pazar.

- Deo droge ostaje ovde, a veća količina prebacuje se u zapadnu Evropu i to kod proverenih veza, naših državljana koji tamo borave ili stranaca koji su sigurni u biznisu. Srbi su tako veći deo narko-kolača preuzeli u Sloveniji a kontrolišu i tržište heroina u Danskoj. U Sloveniji konce vuče naš čovek, poznat po najuticajnijim narko-vezama koje protežu čak do vrha kolumbijskog kartela, dok veze u Danskoj potiču iz vremena zemunskog klana. Srpska policija ove godine zaplenila je 233 kilograma heroina i presekla devet krijumčarskih kanala - navodi naši izvor.

Ostale vestiArhiva