Beograd - Nakon oštre reakcije srpskih zvaničnika na izjavu specijalnog izaslanika UN za pregovore o Kosovu Martija Ahtisarija - da su za sudbinu Kosova "krivi Srbi kao narod" - a naročito posle prekjučerašnje eksplozije u Kosovskoj Mitrovici, sve je izvesnije da će se uskoro i parlament tim povodom oglasiti. Sam premijer Vojislav Koštunica još je u četvrtak najavio da će Vlada narednih dana zatražiti vanrednu sednicu parlamenta koja bi bila posvećena pregovorima o budućem statusu Pokrajine. Stoga se može očekivati da će pregovarački tim izvestiti parlament o toku pregovora, a da poslanici potvrde da je Kosovo neraskidivi deo Srbije. To bi bila još jedna demonstracija jedinstva uoči predstojećih skupova i konsultacija o decentralizaciji.
Na rešenost Srbije da ne odustane od Kosova ukazuje i Koštuničina najava da će taj stav ući i u novi republički ustav. Da li time zvanični Beograd poručuje da je tekst novog ustava najzad usaglašen i da bi parlament uskoro o njemu mogao da se izjašnjava? Ili da se, ma šta se sa Kosovom desilo, ustav piše za istoriju u nadi da će prijatelji Srbije, na primer Rusija, kad-tad vratiti Kosovo pod njeno okrilje? Možda će ove i druge dileme biti uskoro razrešene u samom republičkom parlamentu.
Od toga čime će poslanici ove jeseni, posle jednomesečne pauze, startovati, videće se i šta je aktuelnim vlastima od čega preče. Naime, iako Kosovo, očigledno, ima prvenstvo, procedura nalaže da Skupština već na prvoj narednoj sednici ponovo glasa o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, koji je parlament po hitnom postupku usvojio 19. jula na predlog sedam poslanika vladajuće koalicije, SPS i Liste za Sandžak, a predsednik države Boris Tadić odbio da potpiše.
Stoga bi, nakon pokušaja da se demonstrira jedinstvo oko Kosova, glasanje o izmenama Zakona o radiodifuziji moglo da bude opasan test za Vladu. Tada će se videti da li će njeni predstavnici u parlamentu poslušati savete stručnjaka, ili će izglasati zakonske izmene koje su, kao mešanje u medijski prostor, odbacili OEBS, Savet Evrope, međunarodne novinarske organizacije, ovdašnja novinarska udruženja, stručna javnost, pa i sam šef države. Ne bi bilo prvi put ni da isti parlament po drugi put stane iza teksta koji je predsednik Republike vratio na ponovno glasanje, a kasnije glasa za suprotna rešenja. Svojevrstan presedan predstavljalo bi da poslanici koji su i predložili sporne izmene od njih odustanu, ali bi onda neko morao da objašnjava šta se tim "hitnim odugovlačenjem" dobilo, a ko je u medijskom prostoru oštećen.
Iz tog ugla gledano, najavljen izbor "nasleđenih" ministara spoljnih poslova i odbrane Vuka Draškovića i Zorana Stankovića, za opstanak Vlade predstavljaju najmanju opasnost. Iako je to, posle junske odluke Skupštine Srbije o preuzimanju nadležnosti i institucija bivše SCG, trebalo da predstavlja prioritet, moguće je da on spadne na treće mesto. Vlada je pokazala da sasvim dobro funkcioniše sa svoja dva pridružena člana i bez zvanične odluke Skupštine. Ako prigusti prilikom izbora, budući da Drašković nije po volji socijalista koji podržavaju Vladu, uvek postoje rezervna rešenja. Jedno od najefikasnijih je "kupovina" vremena i poslanika. Dok to traje, Vlada uspešno vlada uredbama.

Ostale vestiArhiva