Od 910.840 nezaposlenih, po poslednjoj analizi Nacionalne službe za zapošljavanje urađenoj julu ove godine, 342.571 je nekvalifikovan. To praktično znači ne samo da 38 odsto sada nezaposlenih nema školu ni za jedno radno mesto već i da će možda doživotno ostati na berzi rada i na teretu države.


- Taj broj je zaista poražavajući. I trebalo bi za državu da predstavlja ozbiljno pitanje kvalifikacija takve kategorije ljudi. Postoji čitav niz zanimanja za koja bi mogli da se odškoluju i to bi za naše društvo bilo korisnije ulaganje od mase drugih. Dok se ti ljudi ne kvalifikuju, oni će stalno biti na teretu države - kaže za „Blic“ profesor Srbijanka Turajlić (koju su naši čitaoci izabrali za ministarku prosvete u ženskoj Vladi).

Najviše nezaposlenih bez ikakve spreme prijavljeno je u Beogradu. Od 142.177 nezaposlenih u glavnom gradu, 38.488 ili 27,1 njih odsto je nekvalifikovano.

Bivši ministar za rad i socijalna pitanja Gordana Matković kaže da u Srbiji stručna sprema jeste problem i da imamo malo visokoobrazovanog kadra.

Za godinu i po dana broj nekvalifikovanih koji traže posao se uvećao za 13,5 odsto. Zašto je do tog povećanja došlo, niko pouzdano ne zna.

- Važan je i taj regionalni raspored nekvalifikovanog kadra. Neki se bave nečim drugim, poput poljoprivrede ili sive ekonomije, a prijavljeni su na birou zbog zdravstvenog osiguranja. To nije uteha, ali je jedan broj nezaposlenih prijavljen kao nekvalifikovan samo zbog toga - kaže Matkovićeva.

Koliko je u tamnoj brojki nekvalifikovanih prijavljeno samo zbog zdravstvenog osiguranja, ne može se sa sigurnošću tvrditi jer nisu rađene analize ove kategorije nezaposlenih. Stručnjaci kažu da bi država mogla da se izbori sa ovakvim načinom prijavljivanja na birou. Naša sagovornica Gordana Matković je, međutim, protiv da se tako vodi socijalna politika. Kako kaže, „možemo doći u situaciju da deo ljudi, i to posebno oni siromašniji, ne bude pokriven zdravstveno“.

Zato naši sagovornici ističu da bi država trebalo prvenstveno da se pozabavi kvalifikacijom i prekvalifikacijom nezaposlenih.

- Činjenica je da je stepen obrazovanja jako povezan sa siromaštvom. Zato država treba da ulaže u tu oblast na adekvatan način. Pored opšteg obrazovanja, da se građani obučavaju za konkretne poslove. Za pragmatičnu veštinu koja će im olakšati da se zaposle - kaže Matkovićeva.

Ostale vestiArhiva