Beograd - Advokatska kancelarija Srđe Popovića je, na osnovu iskaza svedoka na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića, Specijalnom odeljenju Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu predložila da proširi optužnicu protiv Milorada Ulemeka zbog organizovanja oružane pobune u novembru 2001. Iako je predlog upućen pre više od godinu dana (11. jula 2005), tužilaštvo još nije reagovalo. Međutim, proširivanje optužnice može da bude od velikog značaja za proces, jer bi moglo da pomogne otkriću najbolje čuvane tajne u postđinđićevoj Srbiji. Na optuženičkoj klupi, pored okrivljenih Ulemeka i Zvezdana Jovanovića, mogli bi se naći i drugi saučesnici u zaveri. Za sada je sumnja na svima kojima nije odgovarala i koji su se na razne načine opirali Đinđićevoj odlučnosti da stvari u Srbiji menja i uvede red.
Malo je analitičara u srbijanskom medijskom prostoru koji su odmah procenili da je pobuna JSO u novembru 2001. uzdrmala Vladu premijera Đinđića koji je zbog odnosa snaga uspostavljenog u DOS posle avgusta 2001. bio prisiljen na ustupke. To će, kako će se videti kasnije, dovesti do tragičnog kraja. Posle pristanaka na ustupke Vlada je izgubila kontrolu nad službom državne bezbednosti, jer su smenjeni njen načelnik i zamenik Goran Petrović i Zoran Mijatović. Posle toga je na čelnu funkciju imenovan Andrija Savić, a za šefa Šeste uprave, koja prisluškuje bezbednosno zanimljive osobe, Milorad Bracanović, obojica bliski protivničkom delu DOS. Takav ishod pobune povećao je apetite Đinđićevih oponenata i ohrabrio Ulemeka i Jovanovića, odnosno JSO i zemunski klan, na radikalnije mere. To je potvrdilo više svedoka na glavnom pretresu: Rodoljub Milović, Zoran Janjušević, Goran Petrović, Vladimir Popović, Čedomir Jovanović i Zoran Mijatović, a delimično priznao i okrivljeni Ulemek.
Srđa Popović, pravni zastupnik Ružice Đinđić, kao argumentaciju za predlog za proširivanje optužnice navodi i deo optužnice u kojoj piše da su u piramidi kriminalne organizacije na čelu stajali okrivljeni Ulemek i Dušan Spasojević i da je cela "organizacija bila koncipirana tako da... svoju aktivnost usmeri prema osvajanju vlasti". "Prvi test tih ambicija bila je pobuna JSO koja je imala političku pozadinu kroz zahteve za smenu ministra policije i drugih lica", navodi se u optužnici i dodaje da su "dometi pobune... ohrabrili Spasojevića i Legiju da osnovnu ideju - osvajanje vlasti - forsiraju, ali sada na drugi način i drugim sredstvima". Popović navodi da su s potrebnom izvesnošću "dokazane činjenice koje konstituišu biće krivičnog dela oružane pobune kojima se utvrđuje odgovornost okrivljenog Ulemeka za to delo".
Centralno mesto u operativnom organizovanju pobune, kako se pokazalo na suđenju, imao je Ulemek koji je i posle smene s mesta komandanta jedinice imao veliki ugled i uticaj u kriminalnom okruženju. On je zadržao kontrolu nad JSO i u dogovoru s Dušanom Spasojevićem organizovao otkazivanje poslušnosti JSO svojim starešinama. Sve je, dakako, učinjeno uz pretnju upotrebe sile i ispostavljanje zahteva Narodnoj skupštini da usvoji zakon o saradnji s Haškim tribunalom, kao i zahtev da se smene ministar unutrašnjih poslova i načelnik službe državne bezbednosti i njegov zamenik, sve s ciljem da tu službu stave pod kontrolu. Time je, kako navodi Popović, Ulemek izvršio krivično delo oružane pobune.
Dušan Mihajlović je svedočio da su on i njegov kabinet bili "svedoci da je vršen veliki pritisak na druge pripadnike policije... da se pridruže pobuni i daju podršku JSO". Drugi zahtev je bio da se smene načelnik i zamenik načelnika BIA, rekao je Mihajlović i dodao: "Za mene je to bila oružana pobuna". Mihajlović je rekao da je "akciju tako kvalifikovalo i rukovodstvo Službe državne bezbednosti, Vlada" i on sam:
- Ako neko kome je država dala oružje da bi radio svoj posao prema zakonu i pravilima službe izađe mimo zakona i pravila službe pod punim naoružanjem, dođe u centar Beograda i postavi političke zahteve, šta je to ako ne oružana pobuna?
Vlast im nije mogla ništa, rekao je na glavnom pretresu Zoran Vukojević, svedok saradnik koji je ubijen 3. juna ove godine.
- Postavili su (Milorada) Bracanovića, on je tamo bio glavni. Dobili su kontrolu Službe. Njih su interesovala prisluškivanja. Prisluškivali su svakoga i sve što im je trebalo - rekao je Vukojević.
Srđa Popović navodi da je iz dosadašnjeg suđenja nedvosmisleno utvrđeno da je Ulemek imao jasnu svest o tome da ugrožava ustavni poredak, o čemu govori i sledeći podatak. Prilikom planiranja da JSO izađe i blokira aerodrom Beograd postavilo se pitanje da li će reagovati Vojska, jer ona obezbeđuje savezne institucije. Sud je utvrdio da je Uprava vojne službe bezbednosti od 22. juna 2003. uputila pismo Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala u kojem je navela da je general Aco Tomić dao "garancije" Ulemeku da vojska neće reagovati.
Predlogu za proširenje optužnice pridružili su se i advokati Rajko Danilović i Radivoj Paunović.

Ostale vestiArhiva