Predsedavajući Nobelovog komiteta Torbjorn Jagland je na rekao da u sadašnjoj ekonomskoj krizi "politički okvir na kojem se zasniva Unija sada važniji više nego ikada", prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
"Moramo se držati zajedno, imamo kolektivnu odgovornost", rekao je Jagland, upozorivši na rizik od novog nacionalizma u Evropi, prenosi Frans pres.
Okupljeni su aplauzom pozdravili lidere Francuske i Nemačke Fransoa Olanda i Angelu Merkel kada su ustali, držeći se za ruke.
Svečanosti prisustvuje većina evropskih lidera, ali ne i britanski premijer Dejvid Kameron. Veliku Britaniju zato predstavlja zamenik premijera Nik Kleg.
"Sačuvati ono što je postignuto, i poboljšati ono što je stvoreno kako bismo omogućili rešavanje problema koji danas prete evropskoj zajednici, jeste jedini način za rešavanje problema izazvanih finansijskom krizom", rekao je Jagland.
"Nismo se danas ovde okupili s uverenjem da je EU savršena. Okupili smo se s ubeđenjem da moramo zajedno rešiti naše probleme ... Moramo uraditi kako ne bismo izgubili ono što smo izgradili na ruševinama dva svetska rata", rekao je on.
Evropska unija je dobila Nobelovu nagradu za mir zbog "šestodecenijskog doprinosa unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi".
"Stabilizaciona uloga EU pomogla je da se Evropa transformiše od kontinenta rata u kontinent mira", naveo je Nobelov komitet u obrazloženju nagrade.
Ipak, ima i protivnika dodele ovog priznanja EU. Tako su laureati Nobelove nagrade za mir, među kojima je i Dezmond Tutu iz Južnoafričke Republike, poslali pismo Fondaciji Alfreda Nobela, u znak protesta što je ovogodišnja nagrada dodeljena EU.
Da je nagrada nezakonita zbog toga što EU nije "zagovornik mira" kakvog bi osnivač te nagrade Alfred Nobel želeo da nagradi, smatra Međunarodni biro mira.
Evropska unija je pod današnjim imenom oformljena 1992, Mastrihtskim ugovorom, ali mnogi njeni aspekti postojali su i ranije, preko raznih organizacija oformljenih 1950-tih godina. Prva je bila Evropska zajednica za ugalj i čelik između šest evropskih zemalja, oformljena 1951. u Parizu.
Grčka, Španija i Portugal su se priključile zajednici 1980-tih, a pad Berlinskog zida omogućio je članstvo za još nekoliko centralnih i istočnih evropskih zemalja, što je otvorilo novu eru u evropskoj istoriji.
Komitet je ukazao da je na taj način podela između Istoka i Zapada u velikoj meri okončana - demokratija je ojačana, a mnogi etnički konlikti su rešeni.
Zvanični ulazak Hrvatske u EU 1. jula 2013, otvaranje pregovora sa Crnom Gorom i status kandidata za Srbiju dodatno jačaju proces pomirenja na Balkanu, a poslednjih decenija, mogućnost ulaska Turske u Uniju, takođe je unapredila demokratiju i ljudska prava u toj zemlji, naveo je Komitet.

Ostale vestiArhiva