U Skupšitni Srbije danas traje načelna rasprava o predloženom zakonu o javnim nabavkama, čije će usvajanje omogućiti, prema tvrdnjama predlagača, grupi poslanika vladajuće koalicije, uštedu i do milijardu evra, a opozicija se slaže da je predlog dobar, ukoliko se doradi usvajanjem njihovih amandmana.
Poslanik socijalista Dejan Radenković rekao je da je interesantna novina poglavlje dva - sprečavanje korupcije i sukoba interesa, u kome se pored ostalog reguliše da rukovodioci, kod naručioca, imaju obavezu da zaposlenima isključivo daju naloge pisanim putem, odnosno elektronskom poštom. On je dodao da zakon predviđa da su lica zaposlena na poslovima javnih nabavki dužna da odbiju izvršenje naloga, ako je on u suprotnosti sa zakonom.
To zaista jeste novina koja daje na značaju ljudima koji rade na javnim nabavkama, uvažavajući pravila struke, odredbe zakona i moralnih principa. Novinu predstavlja i uvođenje građanskog nadzornika, koji će sada nadgledati sve postupke kod naručioca, čija vrednost prelazi 700 miliona dinara, naveo je Radenković.
On se osvrnuo i na nabavke malih vrenosti, i to one do tri miliona dinara. Ubuduće će naručioci morati da objave oglas na portalu i biće u mogućnosti i ostali da saznaju za taj postupak i podnesu ponudu, rekao je Radenković i najavio da će socijalisti uložiti amandman kojim se ukazuje na jedan propust.
Ukazujemo na propust u odredbi koja se odnosi na objavljivanje planova nabavke. Objavljivanjem planova nabavki na portalu još više bi doprinelo ostvarenju načela transparentnosti javnih nabavki kao jednog od osnovnih načela, objasnio je on.
Međutim, prema njegovom mišljenju, taj predlog ima i pozitivne strane, među kojima su uvođenje ekološkog i kriterijuma energetske efikasnosti, zatim uvođenje crne liste za zloupotrebe javnih nabavaki i formiranje uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki.
Šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović među negativne strane zakona naveo je to što njime nije značajnije smanjen osnov za sistemsku kroupciju. On smatra da nije dovoljno promenjen član koji definiše pregovaranje bez objavljivanja, pa svako može žalbom da zaustavi javne nabave i taj proces.
Zatim, dodao je Stefanović, smanjen je dozvoljeni procenat dodatnih radova sa 25 na 15 odsto, što neće dovesti do usteda, jer će osnovna cena porasti za 10 odsto.
Poslanik na listi LDP Ranka Savić saglasna je da se radi o sistemskom zakonu, podsetivši da je Državna revizorska institucija konstatovala da su skoro sva ministarstva imala prekršaj u javnim nabavkama, da nije bilo odgovornosti, niti javne osude, dok su sa druge strane radnici ostajali bez posla.
Samo u 2012. godini 170.000 radnika je ostalo bez posla. Očekivala sam da se u samom zakonu uvede krivična odgovornost za sva odgovorna lica, a ne samo povećanje kazne za prekršaje od 100.000 do milion dinara. Zato sam predložila amandman kojim se uvodi krivično delo u postupku zloupotrebe javne nabavke, rekla je Savić tokom rasrpave.
Prema njenoj proceni, obeležavanje svih koji su vršili zloupotrebe ima za cilj preventivno delovanje, a osuda javnosti jeste preventiva, kao što preventivno može biti određivanje svih kritičnih tačaka.
Savić smatra da je potrebno sa mnogo više mehanizama ograničiti hitne nabavke, jer je osam milijardi hitnih nabavki bilo prošle godine, a u ovoj godini broj hitnih nabavki se povećao, jer se, kako je rekla, valjda žurilo pre usvajanje novog zakona.
Postupak javnih nabavki je i dalje složen, on mora biti jednostavniji. Predloženi zakon je korak napred u uvođenjeu reda, zaključila je Savić. Poslanik DS S Miroslav Petković takođe smatra da predloženi zakon nudi dobra rešenja, ali je ukazao i na određene nedoumice zbog kojih je ta poslanička grupa i predložila oko 30 amandmana. On se slaže da je potrebno pooštriti kaznene odredbe zakona, jer su pojedine besmisleno male.
U poslaničkom klubu SVM kažu da je zakon usaglašen sa direktivama EU, iako ne u potpunosti. Njihov poslanik Zoltan Pek naveo je kao novinu uključivanje ekoloških pitanja u javnim nabavkama i korišćene centranog registra ponuđača, istakavši i da mnoga poglavlja u vezi sa sektorm odbrane i bezbednosti nisu u potpunosti usaglašene sa direktivama Unije.

Ostale vestiArhiva