Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da Srbija nikada neće priznati Kosovo, da je Rezolucijom o južnoj srpskoj pokrajini prvi put jasno rekla šta želi i da ostaje na evropskom putu. Nikolić je poručio da je neprihvatljivo da Kosovo dobije stolicu u UN.
Nikolić je, u razgovoru sa dopisnicima stranih medija, odlučno odbacio svaku mogućnost da Srbija prizna nezavisnost Kosova naglasivši da bi to bilo kršenje Ustava, koji on nikada ne bi pogazio.
Srpski predsednik je, takođe, rekao da Srbija sa puta ka EU nikada neće otići sama i da "odatle može da bude samo oterana".
"Ako je to ono što EU želi, onda neka kaže da nas neće. Ne mora da izmišlja uslove", naglasio je Nikolić.
"Srbija treba da ispuni formalne uslove iz izveštaja Evropske komisije. Ja o drugim uslovima ne razmišljam. Očekujem datum, pošto, u suprotnom, više nikad nikoga u Srbiji ne biste mogli da ubedite da ispunjava uslove EU, jer iza njih onda stoji još hrpa novih uslova", ukazao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, neprihvatljivo je da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama.
"Kada bi to bilo prihvatljivo, ja bih to napisao u Platformi i Rezoluciji. Platforma predviđa da Srbija nikad ne prizna nezavisnost Kosova, a ako ne prizna, onda takozvano Kosovo neće imati stolicu u UN", rekao je Nikolić.
Na pitanje novinara Bi-Bi-Sija kakva je razlika između razgovora sa prištinskim vlastima i priznavanja državnosti Kosova, Nikolić je rekao da je takozvano Kosovo član mnogih međunarodnih organizacija, banaka, da kao takvo može da bude evropski region i da nema ništa protiv toga, ali da nema govora o priznavanju.
On je dodao da se kroz platformu o Kosovu Srbija saglasila s tim da na delu teritorije srpska vlast više nema nikakvog uticaja.

Platforma je i albanska realnost
"Ta platofrma je i albanska realnost. Šta bi drugo Srbija mogla da predloži, šta bi još Albanci mogli da traže? Ne znam šta više od toga osim nezavisnosti. Od danas, pa mnogo godina i vekova, Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i niko nema pravo da je na to pritiska", rekao je Nikolić.
Odnosi Beograda i severa Kosova, istakao je predsednik, biće onakvi kako to želi Beograd, jer Vlada Srbije vodi računa o interesima građana u svim delovima zemlje i ne može da izdvaja neke i ispunjava želje nekih političkih vođa.
Upitan o spomeniku poginulim pripadnicima OVPBM u centru Preševa, Nikolić je rekao da bi najbolje bilo da ga zajedno uklone Srbi i Albanci.
"Bilo bi dobro da Srbi i Albanci zajedno odrede gde može da stoji. Onako, u centru, sa imenima ljudi, koji su ubijali predstavnike vlasti, policiju i nevine građane, to nijedna država ne bi trpela i ne bi ovoliko dugo", rekao je Nikolić.
Strane dopisnike posebno su zanimali odnosi sa zemljama balkanskog regiona, a Nikolić je istakao da bi, kada je reč o odnosima sa Hrvatskom, bilo bolje da su se prvo sastali predsednici tih država, jer bi to označilo početak dobrih odnosa.
Kada je reč o odnosima sa BiH, Nikolić je rekao da je član Predsedništva iz redova bošnjačkog naroda Bakir Izetbegović "dobrodošao i kao gost i kao domaćin" i da samo treba da kaže datum da bi se dogodio njihov susret.
Govoreći o Crnoj Gori, gde putuje u petak, predsednik Srbije je rekao da će se posebno usredrediti na to da predstavnici srpske zajednice ne budu uvek u opoziciji, već da učestvuju u odlučivanju.
Nikolić je najavio i odlazak u Tursku, početkom ferbuara, gde će, kako je rekao, izneti predlog za turske investicije u Srbiji, ali i otvoreno izneti stav o nagoveštajima da Turska namerava da promoviše u svetu nezavisnost Kosova.
Srpski predsednik osvrnuo se i na početak obeležavanja godišnjice Milanskog edikta, rekavši da je u opštehrišćanskom duhu proslave kao kopredsedavajući manifesetacije pozvao predstavnika rimokatoličke i protestantske crkve, da zajedno sa patrijarhom srpskim Irinejom govore na otvaranju.
O potencijalnom dolasku pape u Srbiju, Nikolić je rekao da je to pitanje odnosa dveju crkava i da će se, onog trenutka kada SPC odluči da papa treba da dođe u Srbiju, ponuditi da bude svojevrsni domaćin te posete.
Razgovoru sa predsednikom Srbije prisustvovali su dopisnici agencija Rojters, AP, AFP, Anadolija, Ansa, televizije ORF, Al Džazira i Bi-Bi-Si, kao i portala SEE Tajms.

Ostale vestiArhiva