BEOGRAD - Od blizu 130 državnih i privatnih fakulteta u našoj zemlji, samo nekoliko njih svojim diplomcima obezbeđuje "zelenu kartu" za rad ili nastavak školovanja u svetu. Diploma Elektrotehničkog fakulteta glat prolazi u razvijenim zemljama Zapada. Sličan "status" imaju i diplome Odseka za informatički sistem Fakulteta organizacionih nauka i Arhitektonskog fakulteta. Svršeni studenti ostalih fakulteta na Zapadu moraju debelo da se pomuče da dokažu svoju stručnost.
Dekan ETF-a Branko Kovačević kaže da elektroinženjerima za posao "nema zime" jer je ovaj profil zanimanja podjednako tražen u zemlji i inostranstvu.
- Već pedesetak godina unazad diploma našeg fakulteta priznaje se svuda, i to često i bez nostrifikacije! Dovoljno je da naši svršeni studenti podnesu uverenje o položenim ispitima i spisak predmeta na engleskom jeziku - objasnio je za Press Kovačević, i dodao da najveći broj naših studenata u inostranstvo ide na doškolavanje, postdiplomske ili doktorske studije.
Trbuhom za kruhom svake godine u inostranstvo kreće i oko 30 studenata sa diplomom Fakulteta organizacionih nauka. Prema rečima dekana FON-a Milana Martića, najveća navala vlada za Odsekom za informatičke sisteme i tehnologije, koji je dobra "ulaznica" za neki od unosnih poslova u inostranstvu.
- Čak 50 odsto svih studenata FON-a opredeljuje se za ovaj odsek, i to ne bez razloga. Na sreću ili na žalost za našu državu, sa diplomom ovog smera studenti bez problema rade u struci u Kanadi, Australiji i SAD - kaže za Press Martić, i napominje da svršeni fonovci ne moraju da polažu nikakve dodatne ispite da bi im se fakultetska diploma priznala "preko grane".
Francusko ministarstvo kulture dalo je 2002. godine "zeleno svetlo" za diplome sa Arhitektonskog fakulteta, što "krči put" diplomcima koji žele da nastave školovanje u zemljama Evropske unije.
Iskustvo studenata koji su se sa ovog fakulteta "otisnuli" u inostranstvo tražeći profesionalno usavršavanje veoma je povoljno.
- Posle dobijene diplome Arhitektonskog fakulteta u našoj zemlji, moja sestra Jovana upisala je bez ikakvih dodatnih polaganja postdiplomske studije na Kolumbiji u Njujorku, jednom od najprestižnijih fakulteta u Americi. Sve što joj je bilo potrebno jesu overena diploma kod sudskog tumača i spisak predmeta na engleskom jeziku - kaže za Press Mina Barać iz Beograda.
Sasvim druga priča je sa "dobrodošlicom" za studente Medicinskog i Stomatološkog fakulteta u inostranstvu. Diplomu Stomatološkog fakulteta nije lako "overiti" u drugim državama.
- Amerika je tradicionalno zatvorena za naše studente, kao i Zapadna Evropa. Za nostrifikaciju diplome potreban je izuzetno veliki broj dokumenata i polaganje brojnih diferencijalnih ispita - ukazao je prodekan za nastavu ovog fakulteta Vladimir Ivanović.

Nostrifikacija diplome obavezna

Na privatnim univerzitetima ističu da su već poodmakli u primeni Bolonjske konvencije koja je jedan od uslova za usklađivanje sa evropskim sistemom visokog školstva. PR menadžer Univerziteta "Braća Karić" Goran Đoković kaže za Press da studenti ovog fakulteta uspešno nastavljaju školovanje na priznatim svetskim fakultetima, ali uz neophodnu "proveru ranije stečenog obrazovanja i nostrifikaciju diploma".
- Naš koncept studija odgovara bolonjskom principu rada u manjim grupama sa mentorima i sistemom kredita... Država će, sa svoje strane, stavljanjem potpisa na Bolonjsku konvenciju omogućiti potpunu mobilnost studentima. Reč je o mogućnosti da posle jedne ili dve godine studija u našoj našoj zemlji nesmetano mogu da nastave studiranje na željenom fakultetu u inostranstvu - istakao je Đoković.

Ostale vestiArhiva