Učiteljica dva puta nedeljno dolazi u kuću da im održi nastavu, a sve što čini normalan dečiji život, kao što je odlazak u školu, igra s vršnjacima, pa čak i šutiranje lopte u sopstvenom dvorištu, njima je zabranjeno i nedostižno.
Ova braća su samo troje od oko 900 albanske dece koja čitavog života moraju da se kriju zbog starog albanskog običajnog prava, poznatog kao Kanun, prenosi Dejli mejl.
Kanun porodici ubijene osobe daje pravo na krvnu osvetu, to jest da nekažnjeno ubije ubicu, ili bilo kog muškog člana njegove porodice, što se često nastavlja sve dotle dok svi muški članovi obe porodice ne budu pobijeni.
Ubistva po pravu na krvu osvetu u Albaniji se nazivaju Gjakmarja, odnosno “uzimanje krvi”, i u pitanju je srednjevekovni običaj, za koje neki istoričari tvrde da mu koreni sežu još iz bronzanog doba.
Pod komunističnom vlašću ovaj običaj je bio praktično iskorenjen, ali sa povratkom demokratije vratio se i on, kao i mnogi drugi aspekti običajnog prava nepilagođeni savremenom dobu.
U današnje vreme, oni i dalje utiču na život mnogih Albanaca, bez obzira da li su hrišćani ili muslimani, u oblastima života kao što su porodica, brak, prenos svojne, nadoknada štete i ponašanje u drušvu.
Mada Kanun formalno zabranjuje ubijanje žena, dece i staraca, u praksi se od njega ne preza, naročito kada su u pitanju muška deca, tako da su ponekad i čitave porodice osuđene na kućni pritvor.

Ostale vestiArhiva